Svetski dan bubrega: Fokus na ranoj dijagnostici (VIDEO)
Svaka deseta osoba na svetu boluje od hronične bubrežne bolesti. U Srbiji se procenjuje da oko 700.000 ljudi ima neki oblik bubrežnog oboljenja. Predviđa se da će do 2040. godine hronična bubrežna bolest biti peti vodeći uzrok smrti u svetu. Zbog toga ove godine na Svetski dan bubrega pažnja je usmerena na ranu dijagnostiku bubrežnih oboljenja zbog sve većeg broja obolelih.
Oko 5.000 građana Srbije je u ovom trenutku na hroničnom programu dijalize, što znači da svaki drugi dan po četiri sata provode u bolnici na terapiji hemodijalizom. Na niškoj klinici dnevno se obavi 140 dijaliza, što je maksimalan kapacitet klinike. Ovakvi podaci pokazuju da je broj obolelih od bubrežnih slabosti u porastu.
“Do skora smo govorili da je procenat obolelih od bubrega 10 odsto, a sada je u Evropi 12 posto, u nekim zemljama i preko 14 posto, što pokazuje da su bubrežne bolesti postale masovne”, kaže rukovodilac Klinike za nefrologiju UKC Niš Branka Mitić.
Hronična bolest bubrega, koja podrazumeva postupni, progresivni i nepovratni gubitak funkcije bubrega, tihi je zdravstveni problem koji često napreduje neprimetno, ali može imati ozbiljne posledice ako se ne prepozna na vreme, kaže rukovodilac niške Klinike za nefrologiju, Branka Mitić.
Dodaje da je potrebno više raditi na ranu dijagnostiku bubrežnih oboljenja, u tzv drugoj fazi jer je u petoj lečenje dijalizom.
“Verovatno nam je kao državi potreban skrining koji obuhvata populaciju koja je pod rizikom.”
Istovremeno, treba raditi na podizanju svesti o dobrovoljnom zaveštanju organa, kažu lekari iako prema poslednjim podacima istraživanja više od 80 odsto građana Srbije generalno podržava doniranje organa, ali nema donatorsku karticu.
Glavni faktori rizika za razvoj bubrežnih bolesti uključuju dijabetes, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, sklonost stvaranju bubrežnih kamenaca, začepljenje urinarnog trakta itd.
