Američka administracija odbila je i poslednji predlog NIS-a. Jasno je rečeno da SAD žele kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahtevaju potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije, rekla je ministrka Dubravka Đedović Handanović na vanrednoj konferenciji za novinare. Ministarka je rekla i da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu koje važi do 13. februara, ali ne i da NIS i Rafinerija mogu da nastave da posluju. Istakla je da je teška poruka za nas jeste da nismo dobili ni dan da NIS može da nastavi da radi.
SAD su poslale odgovor na zahtev koji su ruski vlasnici Naftne industrije Srbije poslali 11. novembra američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom, a koji je država Srbija zvanično podržala.
U molbi je navedeno da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu.
SAD su uvele punu primenu sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva 9. oktobra.
Đedović: Nadam se da će ruskiprijatelji shvatiti težinu situacije
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su SAD noćas poslale lošu poruku – da NIS nije dobio ni dan da može da nastavi da radi, kao i da u odgovoru na zahtev kompanije nedvosmisleno traže kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara.
Đedović Handanović je u vanrednom obraćanju, u Vladi Srbije, rekla da je ipak od SAD dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu NIS-a koje važi do 13. februara.
„Tokom noći po našem vremenu, obavestili su američki partneri odnosno Vlada SAD sa lošim vestima i sa teškom porukom koja se tiče NIS. Na zahtev advokata NIS-a, koji su uputili američkoj vladi i kojim su ponudili ugovor o promeni upravljanja u NIS-u, po prvi put je američka administracija jasno i nedvosmisleno rekla i to napisala da želi kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara, odnosno da zahteva izlazak ruskog vlasništva iz kompanije NIS-a“, rekla je ministarka.
Ona je istakla da su poručili da ne sme biti skrivanja iza toga ili ruskih saradnika Gasproma ili ruske vlade.
Đedović Handanović je rekla da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu koje važi do 13. februara, ali ne i da NIS i Rafinerija mogu da nastave da posluju.
Istakla je da je teška poruka za nas jeste da nismo dobili ni dan da NIS može da nastavi da radi.
„Shvatate da je nemoguće za sedam ili osam dana da se promeni vlasništvo“, napomenula je ministarka.
Istakla je da su pred rukovodstvom Srbije teške odluke, kao i da se tiču toga da li da se izvrši preuzimanje kompanije, a da se nakon toga utvrdi i izvrši nadoknada štete.
„Znam da je predsednik Vučić protiv nacionalizacije, kao i
mnogi od nas u vladi i van Vlade Srbije i to smo više puta ponovili“, kazala je Đedović Handanović.
Rekla je da će sutra u 11 časova biti održana vanredna sednica vlade na kojoj će prisustvovati i predsednik Aleksandar Vučić.
Đedović Handanović je naglasila da rukovodstvo Srbije neće dozvoliti da zemlja bude ugrožena.
„U narednim danima čekaju nas možda neke od najtežih odluka u našoj istoriji. Nadam se da će naši ruski prijatelji shvatiti težinu situacije i da će nam pomoći da je prevaziđemo jer ni krivi ni dužni smo se našli u ovoj teškoj situaciji. Vodi se politički rat, vodi se geopolitički rat, a mi kao mala zemlja treba da platimo veliku cenu. Mala zemlja koja je samo htela da bude fer i korektna prema svima. Prema svim našim partnerima i prijateljima“, rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, funkcionisanje NIS-a je od vitalnog značaja za privredu, kao i generalno za državu i za građane.
„Mi smo cele noći imali konsultacije, sa predsednikom Vučićem i sa određenim članovima vlade. Nismo spavali praktično“, rekla je Đedović Handanović.
Kazala je da vidi oko čega se predsednik Vučić lomi i istakla da su to veoma teške i odgovorne političke odluke.
„Ono čega su građani svesni je da sankcije traju već 36 dana, od 9. oktobra, ali da oni nisu osetili ništa i to je zahvaljujući dobroj pripremljenosti države“, navela je ona.
Najavila je da će sutra tokom sednice vlade, ali i nakon nje, imati više informacija, izražavajući nadu da ćemo biti jedinstveni po ovom pitanju.
„Moramo ostati jedinstveni da bismo zaštitili interese naše zemlje, da bismo zaštitili interese naših građana. Danonoćno radimo, nastavićemo to da radimo i da se borimo i zaštićemo našu zemlju, jer građani ne smeju da trpe“, kazala je Đedović Handanović.
Zahvalila je građanima na razumevanju koje pokazuju za sve ono što rade vlada i predsednik Vučić.
„Mi ćemo nastaviti naš posao, da se borimo za vas i da dođemo do rešenja i do najboljeg rezultata, a to je da naša zemlja ne trpi“, poručila je Đedović Handanović.
Mijušković: Najpovoljnija opcija za SRB da kupi deo NIS-a, pitanje da li je izvodljivo
Ekonomista Veljko Mijušković izjavio je danas da bi za Srbiju najpovoljnije bilo da sama otkupi deo udela Naftne industrije Srbije (NIS), ali da je pitanje da li je to u ovom trenutku izvodljivo.
“To bi svakako bilo najbolje, jer smo više puta komentarisali da je bilo loše što je strateški resurs zemlje prepušten drugoj strani. Da li je to sada moguće, to je pitanje. Ako bi ovo bila prva instanca, možda bi u kasnijoj fazi deo mogao ponovo da se vrati pod okrilje Srbije“, rekao je Mijušković za Tanjug.
On je istakao da bi kupovina dela NIS-a bila najbolja opcija da bi Srbija izbegla situacije u vezi sa sankcijama u narednom periodu.
“Možda će u nekoj kasnijoj instanci doći do toga da se deo ponovo otkupi i vrati pod okrilje Srbije. Što bi i bilo najbolje, znači da mi imamo konačno taj bar kontrolni paket, ako ne i više, u našim rukama i da jednostavno više ne dolazimo u ovakvu situaciju“, dodao je on.
Kako je naveo, Mađarska je dobra opcija za kupovinu udela NIS jer je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu.
“Videli smo dogovor koji je postignut između Orbana i Trumpa, to je jedna stvar. Drugo, Orban je tradicionalno u dobrim prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom, te ja verujem da je on neki presek ovih interesa, Orban odnosno Mađarska i njihova kompanija, koja može da zadovolji trenutne interese američke strane, a da je prihvatljiva Rusima“, naveo je on.
Dodao je i da su Mađarska i Srbija prijateljske zemlje i da tome doprinosi i dobar odnos predsednika Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ekonomista Mihajlo Rabrenović izjavio je da se aktuelni proces u vezi sa vlasničkom strukturom NIS-a može posmatrati kao deo šireg cilja američkih sankcija, čiji je osnovni motiv, kako navodi, da se ruski uticaj u kompaniji u potpunosti ukloni.
On je ocenio da prodaja paketa od 11,3 odsto ruskog udela ne bi bila dovoljna da se taj cilj ostvari.
“Čini mi se da 11,3 odsto ne bi bilo dovoljno da se postigne taj cilj, zato što bi zbog nekih možda bliskih odnosa uvek postojala mogućnost dogovora i nastavka ruskog uticaja“, rekao je Rabrenović za Tanjug.
Podsetio je da Srbija trenutno ima oko 29 odsto udela u NIS-u, dok mali akcionari poseduju oko 14 procenata.
‘Dakle, sa tim procentom koji bi bio oko 42-43 odsto, ako bi to ostalo Rusima, ne bi se postigao cilj da se oni oslobode uticaja i kontrole“, rekao je Rabrenović.
Rabrenović: Verujem da će Rusija napraviti relevantan predlog za rešenje sankcija NIS
Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović izjavio je danas da rešenje za sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne može da bude idealno za svakog aktera, ali da veruje da će Rusija doneti predlog koji će biti putokaz ka rešavanju problema.
‘Ja verujem da će ipak Rusija napraviti predlog koji je relevantan da se napravi jedan putokaz i jedan hodogram – u prvom koraku drugi menadžment, u drugom koraku ide promena tog suvlasništva“, rekao je Rabrenović za Tanjug.
Rabrenović je rekao da sankcije NIS nisu izuzetak, već deo šireg globalnog procesa u kojem se prepliću ekonomski i politički interesi velikih sila.
“Sjedinjene Američke Države imaju jedan broj agencija koje se bave različitim pitanjima. OFAK je zapravo kancelarija za kontrolu strane imovine i njegova uloga je da vodi računa o tome da se bezbednosni izazovi SAD sagledaju i da se, gde god su ugroženi američki ekonomski interesi, preispitaju politike i donesu odgovarajuće odluke“, objasnio je Rabrenović.
On je dodao da OFAK ima ovlašćenje da uvede sankcije pojedincima, kompanijama, državama ili organizacijama koje predstavljaju pretnju američkoj spoljnoj politici.
“Ekonomija i politika su povezane, i sankcije prema NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva deo nisu usamljen slučaj“, rekao je on.
Rabrenović je istakao da se svet u kojem živimo menja i da politika ima snažan uticaj na ekonomske procese i dodao da Srbija mora pažljivo da osluškuje globalne promene.
Govoreći o okolnostima prodaje NIS-a, Rabrenović je ocenio da Srbija i dalje oseća posledice odluka ranijeg režima i dodao da je najtužnije što država tada nije primenila osnovne principe korporativnog upravljanja.
On je ocenio da sada postoji spremnost ruske strane na određene ustupke, uključujući i promenu menadžmenta, ali da to verovatno neće biti dovoljno da se promeni odluka OFAK.
„Pravno gledano, OFAK može pravno da donese svaku odluku, jer je pravo tu kojač političke volje. Ima slučajeva u Nemačkoj, postoji postrojenje rusko, gde je Nemačka vlada promenila menadžment, zamrzla je ta upravljačka prava i oni neposredno upravljaju, ali čini mi se da je ovde jači taj sankcioni pritisak i da ovde neće odustati američka strana od toga da Rusi izađu“, dodao je on.
On smatra da je važno omogućiti “časni izlazak“ ruskim partnerima i pronaći kompromisno rešenje.
Rabrenović je podsetio da se situacija menja i u regionu, gde ruske kompanije izlaze iz tržišta Bugarske i Rumunije.
“Dolazi novo vreme. Ovo nije samo američka politika, već i evropska. Mi, kao zemlja koja teži EU, moramo da se uklapamo u taj svet. Ne znači da gubimo svoje dostojanstvo, nego moramo da se prilagođavamo“, naglasio je Rabrenović.
On se osvrnuo na mogući prekid rada rafinerije u Pančevu i upozorio da bi eventualni prestanak rada mogao doneti teške posledice.
“To je jedna neprijatna situacija, pre svega za imidž zemlje, za strane investitore koji se opredeljuju da dođu. Mi imamo veliki pad, imamo situaciju da će da opadnu te strane investicije, naša privreda je zasnovana na tome, za tu vrstu saradnje i prema tome mi već trpimo, to su ozbiljna sredstva. S druge strane, rafinerija će u tom slučaju stati nekog datuma, da li je to 22., 23. ili 25. novembar, kada stane rafinerija, nekoliko desetina hiljada radnika može da ostane bez posla, kao i čitav niz firmi koje su oko njih dobavljači, kooperanti“, dodao je on.
