Za pravoslavne vernike počeo je Božićni post, koji traje 40 dana, sve do 6. januara. Sveštenik Dalibor Midić kaže da je sve više ljudi koji u postu traži put ka boljem sebi. Post nije samo drugačiji jelovnik, već put ka smirenju, boljem raspoloženju i ka unutrašnjem preobražaju.
Počeo je Božićni post – vreme uzdržavanja od mrsne hrane, a za mnoge i period duhovne pripreme za dolazak najradosnijeg hrišćanskog praznika. Božićni post traje 40 dana, do 6. januara. Poslednjih godina sve više ljudi posti, kaže sveštenik Dalibor Midić. 
“Recimo, za vreme Vaskršnjeg posta, u svakoj kući koju sam obišao, bar jedan član porodice je postio. Hvala Bogu, to se umnožilo, ljudi su svesni šta post znači i sa velikom radošću pristupaju tome. Ljudi prihvataju post. Nekada, dok nismo još uvek znali, jer možda mi pripadamo toj generaciji koja nije bila dovoljno upućena, to nije bilo toliko zastupljeno. Definitivno, u poslednje vreme mnogo ljudi posti, mnogo ljudi se pričešćuje, ispoveda, dakle, ima potrebu, jer mi ne shvatamo da čovek kao jedno religiozno biće ima potrebu, kako za duhovnim životom, isto tako i za podvigom, da oseti da nešto prinosi u znak zahvalnosti Bogu za sva dobra koja je dao”, objašnjava Midić.
U toku celog Božićnog posta po pravilu se ne jedu meso, mlečni proizvodi i jaja. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice. Poslednje nedelje posti se strožije, bez ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se obavezno posti „na vodi“. Post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i od loših misli i dela i, kako kaže Midić, predstavlja transformaciju celokupnog bića, težnju ka savršenstvu, vrlinama.
“Ljudi često pitaju zašto je Bogu važno šta mi jedemo. Naravno, Bogu nije važno šta mi jedemo. Tvorcu univerzuma nije važno šta jedna vrsta primata koju je stvorio jede, ali je to nešto što je dato nama kao poziv na jedan unutrašnji preobražaj. Svako ko je nekada postio zna kako drugačije razmišlja kada krene vreme posta. Sigurno je da hrana koju jedemo mnogo utiče na naše duhovno i na naše duševno raspoloženje. I zbog toga je važno za sve nas da čovek nekad malo sebe i telesno, ali i duhovno očisti zbog posta. I upravo je Crkva zbog toga odredila višednevne velike postove koji predhode nekim praznicima, da bismo mi sebe uzdigli na tu visinu rasta Hristova kroz taj podvig koji ćemo preneti”, kaže sveštenik Midić.
Četiri su velika posta – Božićni, Vaskršnji, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).
“Ljudi su počeli da se interesuju za svoje spasenje, počeli su da se interesuju za neka pitanja iz duhovnih kategorija. Dakle, svako ko živi u savremenom svetu, koliko god mi živeli brzo, okruženi ljudima, ima potrebu da sebe na svaki mogući način unapredi, dakle, da sebe unaprede u vrlinskom životu, da svakog dana uzrastaju u podvigu i da svakog od nas teži da bude bolji čovek i da svojim životom svedoči ono u šta veruje. To je upravo ono što nam Gospod Hristos kaže – da se naša svetlost svetli pred ljudima, da ljudi, videvši naša dobra dela, proslave Oca našeg na nebesima, odnosno, da mi, hrišćani, svojim primerom, svojim životom, kada ljudi vide koliko smo mi zapravo dobri i koliko smo svetli, požele da budu kao mi, da požele da postanu hrišćani. I to je, zapravo, misija svakog od nas, koji sebe nazivamo pravoslavnim hrišćanima”, kaže Dalibor Midić.
