Komemorativnom akademijom obeležena je 81. godišnjica streljanja poslednjih zatočenika iz Koncentracionog logora na Crvenom Krstu. Za 36 rodoljuba koji su svojom žrtvom ugradili sebe u temelje slobode pomen je služilo sveštenstvo Eparhije niške, a nakon toga uručena su priznanja potomcima logoraša i položeni venci.
Komemoracija u znak sećanja na 36 niških logoraša, streljanih pre 81 godinu, u poslednjim danima postojanja logora na Crvenom krstu. Njihovi potomci okupili su se iz raznih krajeva sveta kako bi odali poštu stradalima. Iz Kanade je doputovao unuk jednog od rodoljuba, da se pokloni na mestu gde je njegov deda položio život za slobodu.
„Moja deca su rođena u Kanadi i nemaju predstavu koliko je ovde loše bilo i šta se radi sa srpskim narodom kroz vekove. Imao sam sreću da moja prabaka, majka Darka i Slobodana, živi jako dugo, tako da sam ja sećanje na Darka, bilo preneseno kroz nju i naravno kroz moje roditelje”, kaže Darko Radman potomak logoraša.
Tu je i Ana Ćurčić Kostić, majka koja je dovela svog sina kako bi shvatio kolika je bila cena slobode i kakvu su žrtvu podneli naši preci.
“Moj sin, praunuk Branislava Brane Ćurčića, takođe je došao da primi povelju umesto njega. Treba da ostanemo dosledni i dostojni onoga što je on uradio za vreme kad je radio za državu, kad nas je oslobodio okupatora i da održimo njegovo ime i prezime, kako je on držao svoje.“ dodaje unuka Brane Ćurčića Ana Ćurčić Kostić.
„S obzirom na to da mi negujemo kulturu sećanja, pozvali smo potomke logoraša koji nisu sa nama, kojima ćemo uručiti neke zahvalnice i to će prerasti u praksu, nadajući se da će na taj način nastaviti da neguju slobodarsku tradiciju našeg naroda.” – kaže viši kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić.
Pomen je služilo sveštenstvo Eparhije niške, nakon čega se prisutnima obratio i predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković, unuk logoraša iz nemačkog logora Torgau. On je podsetio na propoved sveštenika Frederika Grizmana o stradanju Srba u logorima, ali i na veličinu naših vojnika koji su, iako iscrpljeni i neuhranjeni, nakon oslobođenja delili bombone nemačkoj deci i pomagali u obnovi domova.
“I u tom smislu je i danas poruka da smo miroljubiv narod koji izgleda trpi sve pritiske i da se ponovo nalazimo u jednom vrtlogu, ali da moramo pre svega da budemo ljudi.“ – kaže Novaković.
Za vreme Drugog svetskog rata kroz logor u Nišu koji je postojao pune četiri godine prošlo je oko 30.000 ljudi, a ubijeno oko 10.000 logoraša na različitim lokacija.
