Proslava krsne slave kroz godine se menja – od broja gostiju do same trpeze. Međutim, suštinske vrednosti ne bi trebalo da se zaborave. Nišlije kažu da sve više mladih odlazi u crkvu i nosi slavski kolač, što ranije nije bio slučaj.
Uprkos tome što se obeležavanje krsne slave sve više vezuje za slavsku trpezu i broj gostiju, ima i onih koji nisu zaboravili na suštinu.
– Slavimo u krugu porodice, prijatelja.
– To što sam nasledio od oca tako prenosim. U ckrvu se nosi slavski kolač, okupljamo se porodično, plus gosti koje imamo iz godine u godinu.
– Puno toga se promenilo. Mnogo je više mladih u crkvi, više veruju
– Slavim slavu, kupovala sam meso, povrće, sve što treba. Sitne kolače da pravim, kolač da mesim i nosim u ckrvu. Mislim da svi više idu u ckrvu i da nose kolač, da veruju u Boga, kažu Nišlije.
Na dan slave domaćini odlaze u svoju nadležnu parohijsku crkvu ili svetinju i donose krsne darove.
“Oni bivaju blagosiljani, kolač prelomljen. Učestvuju na svetoj liturgiji i posle se pričešćuju. Vraćaju se svojim domovima, zajedno sa svojim srodnicima, prijateljima, putnicima namernicima koji svrate u njihove domove. Počaste se trpezom, koja je sastavni deo bogoslužbenog života i koja potvrđuje da samo dela ljubavi ostaju i da postoje dela vredna molitve, a to je dati i podeliti nešto sa drugima”, kaže prodekan za nastavu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu dr Srboljub Ubiparipović.
Kako odoleti svemu onome što se nalazi na slavskoj trpezi?
“Često dolazi do prejedanja.Trebalo bi da povedemo računa. Posna hrana je možda i teža nego masna. Uglavnom je ta posna hrana i začinjenija. Masti imaju bitnu ulogu I kod određivanja ukusa hrane”, kaže nutricionista Dejan Stepanović.
Tokom četiri velika posta – Božićnog, Vaskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog slavska trpeza je posna.
