U Srbiji se danas obeležava Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, pod sloganom „Seti se. Podrži. Uradi“, u cilju smanjenja broja žrtava u saobraćaju. Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević rekao je da u saobraćajnim nesrećama u našoj zemlji godišnje život izgubi oko 500 osoba, dok oko 3.000 ljudi zadobije teške telesne povrede. On je na konferenciji za novinare rekao da posebno zabrinjava podatak da svake godine strada i oko desetoro dece, dok je svaka četvrta poginula osoba mlađa od 30 godina.
„To najbolje govori koliko u sistemu bezbednosti saobraćaja moramo mnogo više da radimo i koliko je neophodna sinergija svih institucija, ali i građana“, rekao je Lakićević.
Naveo je i podatak da je ove godine u odnosu na prošlu, zabeleženo 30 poginulih manje, ali da smanjenje stradanja nije na nivou koji je planiran. On je ukazao da je obeležavanje Dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda prilika da se govori o ljudskim sudbinama, a ne samo o statistikama, naglasivši da je odgovornost svih učesnika u saobraćaju presudna za unapređenje bezbednosti na putevima i da poštovanje saobraćajnih propisa ostaje osnovni preduslov za smanjenje broja nesreća. Lakićević je najavio i da će novi Zakon o bezbednosti saobraćaja doneti značajno pooštravanje kazni, posebno za prekršaje koji najčešće dovode do najtežih posledica. Kako je dodao, kazna za nevezivanje sigurnosnog pojasa koji kako kaže smanjuje rizik od smrtnog ishoda od 50 do 60 odsto, mogla bi biti povećana na oko 50.000 dinara.
„Godišnje smrtno strada oko 280 do 290 vozača, a polovina nije koristila pojas. Kod putnika je situacija još teža i dve trećine poginulih nisu bile vezane“, rekao je on. Pored toga, kako je dodao planirano je i pooštravanje sankcija za upotrebu mobilnih telefona tokom vožnje, nepropisan prevoz dece, kao i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. „Zalažem se za rigoroznije kazne. Čovek koji sedne za volan pod dejstvom alkohola mora biti svestan da takva odluka može imati tragične posledice i ozbiljne pravne sankcije“, poručio je Lakićević.
Ističe i da represija sama po sebi nije dovoljna i da je ključno za unapređenje bezbednosti edukacija i prevencija. „Moramo menjati svest vozača i drugih učesnika u saobraćaju i samo zajedničkim radom možemo postići cilj da Srbija bude među deset najbezbednijih zemalja Evrope“, zaključio je Lakićević. V. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović rekao je da se danas sećamo svih onih koji su izgubili život u saobraćajnim nezgodama, koji su zadobili trajni invaliditet ili su povređeni.
„Ovo je dan kada statistika prestaje da bude samo broj, dan kada svaki broj ima ime i prezime, porodicu, prijatelje“, rekao je on i podsetio da je ovaj dan ustanovljen rezolucijom Ujedinjenih nacija 2005. i da se u našoj zemlji obeležava od 2007. Stamatović je zahvalio svim hitnim službama, odnosno medicinskom osoblju, vatrogascima, saobraćajnoj policiji i drugima koji svojim delovanjem na licu mesta spašavaju ljudske živote. Prema njegovim rečima, cilj obeležavanja ovog dana je unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja i sprečavanje grešaka koje dovode do tragedija.
„Preventivnim i edukativnim aktivnostima nastavićemo da podižemo nivo saobraćajne kulture i upozoravamo građane na rizike. Saobraćajne nezgode dešavaju se u trenutku, a taj trenutak može promeniti život ne samo učesniku već i celoj njegovoj porodici i zajednici“, rekao je Stamatović.
On je uputio i najdublje saučešće porodicama poginulih i poručio da će institucije u narednom periodu nastaviti da rade na smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih na putevima u Srbiji. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski, rekao je da svake godine u Srbiji više od 500 ljudi izgubi život u saobraćajnim nezgodama, dok se oko 19.000 građana povredi. „U proseku se desi oko 13.000 saobraćajnih nezgoda godišnje, a ekipe hitne medicinske pomoći više od 100 puta mesečno intervenišu na terenu kako bi pružile prvu i najvažniju pomoć“, rekao je on. Stefoski je naveo i podatak da prema podacima Ministarstva zdravlja, služba hitne medicinske pomoći pokriva 79 odsto opština u Srbiji, dok se u preostalih 21 odsto terena pomoć obezbeđuje angažovanjem ekipa iz susednih opština. Kako je naglasio, prosečno vreme odziva hitne pomoći iznosi 9,13 minuta, što je, ključan faktor za spasavanje života u urgentnim situacijama.
