U BRISELU O ZAPADNOM BALKANU

Uoči sastanka evropskih i balkanskih ministara, u Briselu ističu da su sve zemlje regiona partneri u osudi agresije, iako nisu svi usklađeni sa merama i deklaracijama Brisela.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj kaže da sastanak pokazuje koliko je Zapadni Balkan važan za Evropsku uniju (EU).

„Razgovaramo danas zajedno sa ministrima regiona. Tražićemo rešenja za ekonomske posledice i ekonomsku krizu koja pogađa i Zapadni Balkan“, rekao je Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković kaže da je ponovio poznati stav da oružano rešavanje problema nema podršku Srbije i naglasio da Beograd poštuje teritorijalni integritet i nezavisnost međunarodno priznatih država.

„Naš kredibilitet da nastupamo s tih pozicija svakako se ne dovodi u pitanje. S druge strane, svakako sam skrenuo pažnju na ono što jeste ekonomska situacija u Srbiji i činjenično stanje – koji su to izvori naših energenata, odakle dobijamo gas, odakle se snabdevamo naftom i ukazao na drugačiju poziciju Srbije u svakom smislu u odnosu na sve druge“, istakao je Selaković.

EU traži „jasnu poziciju Srbije“

I današnja rasprava Saveta ministara pokazala je da postoji značajan broj zemalja članica koji smatra da Srbiji treba poslati jasnu i snažnu poruku da je njena obaveza kao zemlje kandidata da se uskladi sa spoljnom politikom EU.

S druge strane, veliki broj zemalja članica veruje da ne može EU samo da ispostavlja zahteve, već da mora da pruži jasniju mogućnost napretka ka članstvu.

Veći broj ministara poručio je da EU mora da se drži svojih obećanja prema regionu, ali i da region mora da se opredeli.

„Želimo jasnu poziciju Zapadnog Balkana jer je i ovaj konflikt sasvim jasan. Potpuno je jasno ko je agresor, a ko je žrtva. Ako zemlje Zapadnog Balkana kažu da hoće da budu deo ove zajednice, sada je trenutak da pokažu gde pripadaju i koje vrednosti zastupaju“, naglasio je ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčak.

Sijarto: „Trebalo je još juče da primimo Srbiju“

Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije

Mađarski ministar Peter Sijarto poručuje da bi trebalo da je Srbija odavno zaslužila članstvo u EU.

„Trebalo je još juče da je primimo, ali možemo slobodno i sutra. Nije fer od Evropske unije da više traži od kandidata nego što može da im da. Tražimo od njih da usklade svoju politiku, a za uzvrat im ne dajemo ništa. Da smo Srbiju juče primili u Uniju, sada usklađivanje politike ne bilo na dnevnom redu“, rekao je Sijarto.

Unutar EU međutim još nema saglasnosti o šestom paketu sankcija i zabrani uvoza nafte iz Rusije, upravo zbog protivljenja Mađarske, koja tvrdi da nema dobru alternativu. Ipak, većina ministara očekuje dogovor.

„Moramo da pošaljemo jasan signal Moskvi da će cena njihovog neopravdanog rata biti sve veća za njih i da tako utičemo na prekid sukoba. Što pre postignemo dogovor o tome, utoliko bolje“, istakao je ministar spoljnih poslova Irske Sajmon Kovini.

Žozep Borelj najavljuje da će razgovori o šestom paketu biti nastavljeni ove nedelje na nivou ambasadora.

JOVANOVIĆ: ZAHTEV G7 PRIKIRIVENI ULTIMATUM, CILJ ODRICANJE OD KIM

Poziv ministara spoljnih poslova G7 da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji je prikriveni ultimatum, kaže nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović.

“Osnovni cilj tog zahteva nije da se Srbija “upodobi“ i sledi istu liniju, već da od “gotovine napravi veresiju“. Da raskine istorijske veze sa Rusijom, koja nas jedina od evropskih velikih sila nikada nije oružano napala Srbiju, već pomagala kad god je to bilo potrebno, i da budemo prepušteni ultimativnom pritisku koji se prema nama vrši u pogledu definitivnog odricanja od KiM i od Republike Srpske kao što ju je video Dejtonski sporazum“, kaže Jovanović za Tanjug.

Kako kaže, to su neizgovoreni uslovi koje sadrži saopštenje ministara spoljnih poslova G7 čije bi prihvatanje, ističe, istovremeno značilo prestanak postojanja Srbije kao suverene i nezavisne zemlje.

„Mi smo sada na toj prekretnici i razumem našeg predsednika koji je svestan toga i ukazuje na to kao na ključni trenutak za Srbiju. Mislim da tu ne sme biti dileme, jer matična država mora da da pristanak za odvajanje dela njene teritorije, a Srbija nije dala taj pristanak bez kojeg ne mogu ništa da urade“, navodi Jovanović.

Ističe da čak i ako bi se Srbija svrstala u red tzv. neprijatelja Rusije, kako ona vidi sve koji podržavaju sankcije, to ne bi bio kraj problema koji zapad ima sa našom zemljom jer ne mogu da dobiju taj pristanak.

„Pokušavaju da nas privuku i ucene članstvom u EU koje je na dalekom štapu, a sem toga, uvredljiv je i povredljiv jer nas žele umanjenje za deo naše teritorije što ni od koga drugog nisu tražili“, ukazuje nekadasdnki diplomata.

Srbija će, dodaje, biti izložena pritiscima, ali smatra da ima čvrst oslonac u međunarodno-pravnom, istorijskom i nacionalnom pravu Srbije na KiM što je, podseća, sadržano i u Rezoluciji 1244, kao i u činjenici da su Srbija i Crna Gora kao nove države primljene u UN u republičkim granicama.

Ta odluka je u Generalnoj skupštini doneta konsenzusom, a sve zapadne zemlje su, navodi Jovanović, glasale za prijem Srbije i Crne Gore u okviru republičkih granica koje je Međunarodna mirovna konferencija proglasila novim međunarodnim državnim granicama.

„G7 je u raskoraku sa nizom svojih obaveza koje treba da poštuje, prvo svoj glas, zatim odluku Međunarodne miroven konferencije, Rezoluciju 1244 i pravo Srbije kao matične države da\ se slobodno, bez pritisaka i pretnji izjašnjava o zahtevu jedne nacionalne manjine da se izdvoji iz naše zemlje“, navodi Jovanović koji smatra da Srbija treba da bude principijelna do kraja jer bi suprotno, kaže, bilo ravno prestanku postojanja.

Na pitanje da li je i podrška tzv. Kosovu za ulazak u Savet Evrope, takođe, svojevrstan pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, Jovanović kaže da nije reč samo o pritisku već o dodatnom kršenju međunarodnog prava i podseća da je Vašingtonski sporazum predviđao moratorijum na aktivnosti Beograda i Prištine u želji da se postigne izvestan napredak u pregovorima.

„Kosovo izlazi iz tog moratorijuma uz punu saglasnost SAD i svih zapadnih sila, a prema Srbiji se vrši pritisak da ostane lojalna tom sporazumu, koji je sada , u stvari, okrenut protiv nas“, primećuje Jovanović.

Dodaje da je podrška ulasku tzv.Kosova u SE samo jedna od formi pritisaka na Srbiju koji će ponovo biti stavljeni u opticaj poput pretnje da bi, ukoliko Srbija ne bude kooperativna, moglo da dođe do povlačenja stranih investicija.

„Mogle bi da se povlače ako je to njihov interes, ali jedino kod nas strani investitori mogu da rade sa mnogo nižim cenama gasa, što ne mogu da dobiju nigde u Evropi. Njih će rukovoditi interes, a ne nesaglasnost sa našom politikom. To je pretnja koja nema pun vetar u leđa, kao i druge pretnje koje su manje-više opsenarske ne bi li nas pokolebale i priklonile stavu zapada“kaže Jovanović.

Komentarišući najavljena povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova od strane više zemalja, Jovanović kaže da veruje da će ih biti više od desetak i ističe da se konačno diže mlagla sa tzv. specijalnog slučaja, koji su zapadni proizvođači tzv. države Kosovo rasuli po svetu.

Kako kaže, pokazalo se da je kosovsko pitanje“ bure baruta“ i okidač za ponavljanje sličnih slučajeva u drugim višenacionalnim državama.

„Svest o tome sve više jača u svetu, čak i u Evropi. Videli smo da su u slučaju Korzike ili Katalonije brzo našli načina da to prizeme da ne uzme maha“, kaže Jovanović.

Na pitanje da li je moguće sačuvati neutralnost u novim međunarodnim okolnostima Jovanović kaže da je to neutralna pozicija Srbije potpuno nezlonamerna prema bilo kome, ali da može da bude neugodna sa zapadne zemlje koje žele da „uposle“ evropske zemlje u svojim dalekosežnim geopolitičkim planovima prema Rusiji i Kini.

Kako kaže, afirmacija ideje neutralnosti, suverenosti i nezavsinosti nije poželjna na zapadu, već poslušnost, integracija i sleđenje politike onih koji odlučuju, a na prvom mestu SAD.

„To je nedodiroljivo kao ideal, i ohrabrenje za mnoge druge zemlje na drugim kontinentima da nađu zaštitu od posezanja za njihovim suverenitetom i integritetom kroz optiranje za nezavisnost i vojnu neutralnost, ističe Jovanović.