RUSI OBUSTAVILI DOTOK GASA FINSKOJ, CIVILI I TEŠKO RANJENI EVAKUISANI IZ „AZOVSTALJA“
Rat u Ukrajini ušao je u osamdeset šesti dan.
Komandant „Azova“: Civili i teško ranjeni borci evakuisani iz „Azovstalja“
Komandant ukrajinskog bataljona „Azov“ Denis Prokopenko saopštio je u video-obraćanju da su civili i teško ranjeni ukrajinski borci evakuisani iz čeličane „Azovstalj“ u Marijupolju.
„Civili su evakuisani, a teško ranjenima je pružena neophodna pomoć, pa su i oni evakuisani, da bi kasnije bili razmenjeni i stigli na teritoriju koju kontroliše Ukrajina“, izjavio je Prokopenko.
Prokopenko je rekao da je još u toku proces izvlačenja tela onih koji su poginuli braneći „Azovstalj“ i da se nada „da će u bliskoj budućnosti rođaci poginulih i država Ukrajina moći časno da sahrane svoje vojnike“.
„Stalno smo naglašavali da su za nas najvažniji civili, ranjeni i mrtvi“, naveo je Prokopenko na video-snimku koji je puk „Azov“ podelio na servisu za razmenu poruka Telegram.
Šojgu: Predalo se 1.900 nacionalista iz „Azovstalja“
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da se više od 1.900 ukrajinskih nacionalista, blokiranih u fabrici „Azovstalj“ u Marijupolju, predalo ruskim snagama.
„Nastavlja se blokada fabrike ‘Azovstalj’. S teritorije čeličane evakuisani su civili koje su tamo kao taoce držali ukrajinski nacionalisti. Spaseno je 177 ljudi, među kojima je 85 žena i četrdeset sedmoro dece. Svima je ukazana adekvatna medicinska i psihološka pomoć. Nacionalisti blokirani u fabrici su počeli da se predaju. U ovom trenutku položilo je oružje 1.908 ljudi“, rekao je Šojgu.
Gasprom eksport potvrdio prekid isporuke gasa Finskoj
Gasprom eksport je potvrdio prekid isporuke gasa Finskoj od 21. maja zbog neplaćanja.
„Gasprom eksport do kraja radnog dana 20. nije primio uplatu od finskog Gasuma za isporuku gasa u aprilu. Zbog toga je Gasprom eksport obavestio Gasum o obustavi isporuke do izvršenja plaćanja“, saopštila je ruska kompanija.
Šojgu: Rastu pretnje NATO-a, Rusija formira 12 novih jedinica i odreda
U zoni odgovornosti u Zapadnom vojnom okrugu Rusije raste napetost i država preduzima intenzivne mere da se tome suprotstavi, kaže ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, povodom zahteva Švedske i Finske da budu primljene u NATO.
Na kolegijumu Ministarstva odbrane Rusije, Šojgu je upozorio na to da SAD i NATO povećavaju razmere operativne i borbene pripreme u blizini ruskih granica i ukazao na to da u seriji vojnih vežbi „Zaštitnik Evrope“ učestvuje više od 40.000 vojnika.
Kako bi se odgovorilo na pretnje na ruskim zapadnim granicama, do kraja ove godine u Zapadnom vojnom okrugu će biti formirano 12 novih vojnih jedinica i odreda, rekao je Šojgu.
EU isplatila 600 miliona evra hitne pomoći Ukrajini
Evropska unija (EU) je isplatila 600 miliona evra makrofinansijske pomoći Ukrajini kako bi podržala rešavanje finansijskih nedostataka ove zemlje u vezi sa humanitarnim i odbrambenim potrebama.
Prva rata, od 600 miliona evra iz paketa hitne makrofinansijske pomoći vrednog 1,2 milijarde evra, isplaćena je Ukrajini u dve tranše 11. i 18. marta.
„Ova sredstva se Ukrajini obezbeđuju u vidu dugoročnih kredita po veoma povoljnim uslovima. Oni doprinose finansiranju dela značajnog finansijskog jaza u zemlji, koji međunarodne institucije procenjuju na oko 15 milijardi dolara za drugi kvartal 2022. godine“, navode u Evropskoj komisiji.
Kurs dolara ispod 60 rubalja, prvi put od 2018.
Rublja je nastavila rast prema dolaru na Moskovskoj berzi, pri čemu je američka valuta prvi put od aprila 2018. godine pala ispod nivoa od 60 rubalja.
Rublja je u dosadašnjem toku godine ojačala za više od 24 odsto uprkos ekonomskoj krizi, postavši najuspešnija valuta na svetu po tržišnom učinku, podržana kontrolama kapitala koje je Rusija uvela krajem februara kako bi zaštitila svoj finansijski sektor nakon otpočinjanja vojne operacije u Ukrajini.
Prema evru, rublja je ojačala za skoro četiri procenta na 61,90 rubalja.
Putin: Broj sajber napada na Rusiju u porastu
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se broj sajber napada na Rusiju za koje su odgovorne strane državne strukture višestruko povećao i da Rusija mora da pojača svoju sajber odbranu smanjenjem upotrebe stranog softvera i hardvera.
Vrše se ciljani pokušaji da se onesposobe internet resursi kritične informacione infrastrukture Rusije, kazao je Putin i naveo da su na meti bili mediji i finansijske institucije.
„Pokrenuti su ozbiljni napadi na zvanične sajtove vladinih agencija. Mnogo su češći i pokušaji ilegalnog prodora u korporativne mreže vodećih ruskih kompanija“, naglasio je predsednik Rusije.
Putin je na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti rekao da će Rusija morati da unapredi bezbednost informacija u ključnim sektorima i da pređe na korišćenje domaće tehnologije i opreme.
Američki senat odobrio do sada najveći paket pomoći Ukrajini
Američki senat odobrio je skoro 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je do sada najveći paket hitne pomoći toj državi.
Kako bi stupio na snagu, dokument mora da potpiše i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden.
Senat je glasao sa 86 glasova za i 11 protiv za paket vojne, ekonomske i humanitarne pomoći, a svih 11 glasova protiv bilo je iz Republikanske stranke.
Predstavnički dom Američkog kongresa predložio je zakon 10. maja.