VUČIĆ, RAMA I KOVAČEVSKI IPAK IDU U BRISEL (VIDEO)

Vučić: Lideri tri zemlje Otvorenog Balkana doneli su odluku o zajedničkom odlasku na samit EU Zapadni Balkan sutra u Briselu.

FOTO TANJUG

Nakon detaljnih i sveobuhvatnih konsultacija sa saradnicima i članovima vlada, lideri tri zemlje Otvorenog Balkana doneli su odluku o zajedničkom odlasku na samit EU-Zapadni Balkan koji se sutra održava u Briselu, saopštila je služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Navodi se da su u današnjem razgovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Albanije Edija Rame i predsednika Vlade Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, usaglašeni i principi koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije.

„Imajući u vidu da Republika Srbija, Republika Albanija i Republika Severna Makedonija dosledno zastupaju interese svojih građana i celog regiona Zapadnog Balkana na svim relevantnim međunarodnim forumima, odluka o učešću i zajedničkom pristupu na samitu u Briselu predstavlja još jedan korak u borbi za napredak naših zemalja, ali i jasan signal da i pored brojnih prepreka, nastavljamo da dajemo konstruktivan doprinos na putu ka evrointegracijama“, navodi se u saopštenju.

Navodi se da su lideri svesni da teme o kojima će razgovarati na samitu neće biti lake, ali da će njihovo učešće još jednom pokazati i potvrditi posvećenost evropskom putu Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

„Takođe, dogovoreno je da na sastancima u Briselu nastavimo da se borimo za dijalog kao glavni i jedini ispravan model za rešavanje svih otvorenih pitanja, uz ulaganje napora za jačanje međusobnog poverenja i intenziviranje komunikacije sa zvaničnicima Unije, sve u cilju nastavka borbe za što bolji život svih naših građana“, poručuje se u saopštenju.

Božinović: Na samitu EU nastaviće se pritisci na Srbiju

Bivši ambasador Srbije u Berlinu Milovan Božinović ne očekuje da će samit EU u Briselu doneti neke promene na Zapadnom Balkanu, jer je, kako kaže, evropska politika usmerena na krizu u Ukrajini i „EU nije u stanju da donosi dugoročne odluke u pogledu proširenja“.

On ocenjuje da će u Briselu biti nastavljen pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, a da je na našim političarima da nađu način kako to da urade, a da to „razume“ Moskva.

„Sankcije Rusiji će se tražiti, a našim političarima ostaje kako da sankcije sprovedu, a da to prode kod Rusa, da i kod njih budu shvaćene kao nešto što je iznuđeno od nas“, naveo je Božinović za Tanjug.

Dodao je da ima prostora za diplomatiju i da postoji mogućnost da Srbija ima i dobre odnose i sa EU i Rusijom.

„Ima tu još prostora za klasičnu diplomatiju od koje ja očekujem da nas izvuče iz ove stitske u koju smo gurnuti i sa kojom moramo da se nosimo“, smatra on.

Na pitanje da kako vidi očekivanja predsednika Vučićau vezi sa znacajem ovog skupa u Briselu, koji će po njegovom mišljenju pokazati kakva će biti arhitektura Evrope, Božinović navodi da nema velika očekivanja i da je i pre ukrajinske krize proces proširenja bio sporan u EU i da se sada, kaže, neće razmatrati to pitanje.

„Ne vidim razlog da se toliko očekuje od ovog sastanka. On će kao i cela evropska politika biti pod snažnim utiskom krize u Ukrajini, odnosno rata koji je svetski fenomen i koji će ostaviti dugotrajnije i posledice širih razmera“, kazao je Božinović.

Božinović navodi da se može razumeti premišljanje zvaničnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije oko odlaska na Samit EU, koji se održava u četvrtak, zbog načina na koji se EU odnosi prema njihovim kandidaturama i fazama pristupa, ali da smatra da će ipak odlučiti da prisustvuju sastanku.

Na pitanje da li očekuje da će Nemačka podržati najavljeno predstavljanje predloga predsednika Francuske Emanula Makrona o stvaranju Evropske političke zajednice, Božinović navodi da za Nemačku pitanje proširenja EU nije prioritet, ali da će podržati taj predlog.

Makronov predlog stvaranja političke zajednice oko koje bi bile okupljene države koje nisu članice EU, Božinović ocenjuje kao dobar, jer bi, kaže, te države imale mogućnost da sarađuju i da se pripremaju za punopravno članstvo.

„Ta ideja može da deluje mnogima kao neka vrsta loše zamene za pristup Evropskoj uniji i ona zaista nije pristupanje EU, ali je odlična platforma za sve zemlje koje žele da se tamo priključe, da mogu da rade i sarađuju na tematici EU“, naveo je Božinović.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje da na samitu EU bude ponovljeno da je uvođenje sankcija Rusiji uslov za članstvo u EU, Božinović ističe da očekuje da se nastavi pritisak na Srbiju, te da je na političarima naše države da sprovedu sankcije, a da Rusija shvati tu odluku.