NASTAVLJA SE JAVNA RASPRAVA O SETU ZAKONA IZ OBLASTI MUP-a (VIDEO)

U okviru javne rasprave o setu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, članovi radnih grupa koji su učestvovali u izradi nacrta na konferenciji za novinare više od dva i po sata obrazlagali su predložena rešenja i odgovarali na pitanja novinara.

Zamenik sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Bondžić, obrazlažući nacrte zakona, istakla je da su mnoge odredbe u zakonu pogrešno interpretirane, da je u pitanju Nacrt i da javna rasprava o predloženim rešenjima tek predstoji, te da je ona produžena do 22. januara.

Bondžić je obrazložila odredbe u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima koje su izazvale najviše pažnje javnosti, među kojima je korišćenje softvera za obradu biometrijskih podataka i naglasila da će on biti korišćen isključivo uz naredbu suda.

„Ovo ovlašćenje je uređeno tako da policijski službenik može da, u svrhu provere identiteta na način i po postupku za primenu posebnih dokaznih radnji, koristi rezultat podudarnosti biometrijskih karakteristika lika radi pronalaženja izvršilaca krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, lica za koje se osnovano sumnja da pripremaju krivično delo terorizam i radi pronalaženja nestalog lica za koje se sumnja da je žrtva“, objasnila je Bondžić.

Korišćenje podudarnosti biometrijskih karakteristika policijski službenik moći će da koristi samo na način i po postupku za primenu posebnih dokaznih radnji, što znači da policijski službenik kada ne može na drugi način da izvrši proveru identiteta, mora da se obrati javnom tužiocu, koji se potom obraća sudiji za prethodni postupak i tek kada se dobije naredba sudije može se koristiti ovo ovlašćenje“, istakla je zamenik sekretara.

Naglasila je da rezultat te podudarnosti biometrijske obrade lica nije konačna odluka policijskog službenika – „sve da taj hipotetički biometrijski softver koji budemo koristili u budućnosti pokaže podudarnost 99,99 odsto policijski službenik će biti dužan da preduzme druga ovlašćenja, mere i radnje kako bi utvrdio ili opovrgnuo rezultat softvera“.

Ona je ukazala da je u toku i izrada procene uticaja nameravanih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti i istakla da će se, ukoliko rešenja nacrta budu usvojena, stvoriti pravni osnov za korišćenje biometrije, ali da to nije jedini uslov za njeno korišćenje, već će biti neophodno da se za lokacije na kojima se namerava korišćenje biometrije, izradi procena uticaja kojom će još jednom morati da se obrazloži i dokaže neophodnost i srazmernost.

Kada je reč o ovlašćenju policije da bez odluke suda uđe u stan i druge prostorije, Bondžić je naglasila da policija po Zakoniku o krivičnom postupku i danas ima pravo da u izuzetnim slučajevima, u skladu sa Ustavom, ulazi bez naloga suda u stan i vrši pretres bez prisustva svedoka.

„Ono što je izazvalo zabunu u javnosti je što je Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima jedna od osnova iz Zakonika o krivičnom postupku, koji se odnosi na otklanjanje neposredne opasnosti po ljude i imovinu preciziran. Naime, precizirano je da se pod tim podrazumeva i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo“, kazala je Bondžić i istakla da je namera bila da se tim preciziranjem da osnov koji je nedostajao policijskim službenicima da reaguju, pre svega kada je u pitanju postupanje u slučaju krivičnih dela nasilje u porodici.

Бонџић је, у погледу дела Нацрта који се односи на идентитет полицијских службеника, истакла да ће полицајци у складу са решењима предвиђеним Нацртом и даље имати плочице са презименом на униформи и нагласила да ће поред тога, на препоруку Заштитника грађана, на заштитној опреми имати видљиву ознаку по којој ће бити идентификовани.

Говорећи о овлашћењима министра прописаним Нацртом, Бонџић је објаснила да то посебно овлашћење министра постоји у Закону у полицији и да је реч о праву министра да захтева посебне извештаје везане за рад полиције и других организационих јединица у циљу издавања општих инструкција и упутстава о раду и нагласила да се то никако не односи на поступање полиције у појединачним предметима, већ о аналитичким и статистичким извештајима.

„Полиција је у саставу Министарства унутрашњих послова, које је орган државне управе у саставу Владе. Министар унутрашњих послова, као руководилац органа, има право и дужност да учествује у обликовању политике Владе, да прати извршавање прописа и других аката и налаже мере“, казала је Бонџић.

Kao primer Bondžić je navela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i procenu da li je on ispunio svoj cilj, te da je da bi se to utvrdilo potrebno da se ministar izvesti o rezultatima primene zakona da bi se iz njega proizveo zaključak da li je potrebno menjati zakon.

„Za razliku od Zakona o policiji iz 2005. i 2016. godine, prvi put je u ovaj član uneta odredba da se zahtevanjem i dostavljanjem izveštaja i izdavanjem obaveznih instrukcija i stručnih uputstava ne sme uticati na operativnu nezavisnost policije“, naglasila je Bondžić.

Osvrnuvši se na odredbu kojom se precizira ko može da koristi naziv policija, Bondžić je precizirala da Nacrt predviđa da pojam policija u svom nazivu ili nazivu organizacionih jedinica može da koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, srednja škola i visokoškolska ustanova obrazovana za potrebe policijskog obrazovanja, sindikati koji u skladu sa zakonom deluju u Ministarstvu, dok svi drugi subjekti mogu da koriste ovaj pojam uz odobrenje direktora policije, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova.

Objasnila je da se pod drugim subjektima podrazumevaju sportska udruženja, udruženja penzionera i slične organizacije i da one ukoliko žele da koriste pojam policija u svom nazivu moraju imati odobrenje, kako bi se izbegle bilo kakve vrste dovođenja građana u zabludu.