петак, новембар 22

KULTURNA ZONA – EMISIJA 7

0
132

U sedmom izdanju emisije Kulturna zona:

ARHITEKTONSKI RAZVOJ NIŠA

U Nišu nema mnogo sačuvanih kuća iz 19. veka, ali je dobar primer Kuća Stambolijskih, koja je potpuno rekonstruisana, kaže za Zonu plus arhitekta Zoran Čemerikić. Upravo je Kuća Stambolijskih jedan od 100 najznačajnijih objekata izgrađenih nakon oslobođenja od Turaka koje je Društvo arhitekata Niša predstavilo kroz svoj vodič.

Vrlo je lepa i predstavlja tu balkansku gradsku arhitekturu 19. veka. Ima sigurno još neka stara kuća koja je u lošem stanju. Nema mnogo sačuvanih kuća iz 19. veka, ako ne pomenemo one značajnije spomenike iz turskog perioda, stambenih objekata ima vrlo malo. Te stare porodične kuće koje su tipične za balkansku arhitekturu nisu sačuvane jer su građene od starog materijala..Nije bilo ni razumevanja da se one konzerviraju, kaže Zoran Čemerikić. 

Pažnju privlači i čuvena kuća Popića u Ulici Lole Ribara.

Više od 100 objekata izgrađenih nakon oslobođenja od Turaka predstavilo je Društvo arhitekata Niša u svom Vodiču. Niš je nakon oslobođenja od Turaka počeo urbano da se razvija. Prva decenija 20. veka se karakteriše kao seceija, što podrazumeva odvajanje od svih starih istorijskih stilova 19. veka, objašnjava arhitekta Zoran Čemerikić.

TRAGOM ISIDORE SEKULIĆ”

„Tragom Isidore Sekulić“ naziv je tribine koja je održana u Niškom kulturnom centru. O čuvenoj književnici i prvoj ženi koja je postala akademik u Srbiji govorila je Laura Barna koja već dugo proučava i ljudima prenosi svoja saznanja o svemu onome što je za života radila i onome što je iza nje ostalo.

Barna kaže da svi Isidoru znamo kao ikonu srpske književnosti, a predavanjima i filmom je želela da je predstavi na drugačiji način.

Kroz kratak film Nišlijama je prikazana jedna rekonstruisana sobe Isidore Sekulić jer kako Barna kaže ako želite nekoga da predstavite, predstavite ga kroz njegov prostor.

PESNIK VLASTA CENIĆ PREDSTAVIO SE VRANJSKOJ PUBLICI

U Galeriji Narodnog univerziteta u petak je organizovano predstavljanje stvaralaštva pisca i pesnika za decu Vlaste Cenića. Nakon Vranja, planirano je da poseti Kosovo i Metohiju.

Pisac i pesnik za decu Vlasta Cenić koji dolazi iz okoline Niša predstavio se vranjskoj publici. On se zalaže za očuvanje prizrensko-timočkog dijalekta i prepoznatljiv je po pisanju upravo na ovom dijalektu. Pre više od tri decenije napisao je zbirku pesama “Bate, će se ženi“ a sada je aktuelna zbirka “Selo sas jedan padež“.

Moja misija je da kažem mladima da vole i da se ne stide svog dijalekta i da slobodno koriste svoj jezik, rekao je Cenić, uz napomenu da ipak treba na nauče i književni jezik.

Pesnik Cenić je ostvario interakciju sa publikom koju su i mlađi i stariji prihvatili na lep način.

Vlasta Cenić je rođen 10. oktobra 1957. godine u selu Kočane, u opštini Doljevac, gde i danas živi. Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Od 1979. godine radio u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu gde je predavao srpski jezik. Od 2022. je u penziji.

 

 


Leave a reply