JOVANOVIĆ: UHAPŠEN GREŠKOM, A NE ZNAM DA LI JE ISPRAVLJENA… (VIDEO)

Bivši policajac Miljan Jovanović koji je nedavno uhapšen pa pušten na administrativnom prelazu Jarinje, opisao je da je odveden u Prištinu i da su ga vodili iz jednog u drugi sud, bez ikakvog objašnjenja.

Kaže da je već na prelazu ukazivao policiji da je u pitanju greška i da je ta poternica od 2020. godine i da je neosnovana. Sve je vreme razmišljao o supruzi i dvoje maloletne dece od pet i sedam godina, koji su prisustvovali njegovom hapšenju. A I sada ne zna da li je greška ispravljena.

„U službi sam već 20 godina, za to vreme nikada nisam imao nikakvu mrlju tokom svog rada, međutim, policajac nije hteo da sluša moje sugerisanje. Još dva policajca kako sam razumeo albanski jezik, su sugerisala tom njihovom šefu smene da me pusti i da je u pitanju greška, na šta je on odgovorio, otprilike koliko razumem albanski, da se ne mešaju“, rekao je Jovanović.

Kako je rekao, taj glavni policajac je pozvao još jednog policajca da i on izvrši proveru i automatski je pozvao pripadnike ROSU jedinice koji su se odjednom pojavili na vratima i bez objašnjenja da treba da me uhapse, samo pružili ruke i stavili mu lisice.

„Kola pripadnika ROSU jedinice su bila parkirana sa desne strane kontejnera, tu su me izveli iz kontejnera, prošli smo sa te desne strane, odmah su hteli da me guraju u vozilo. Jednostavno sam rekao, dajte molim vas, zamolio sam ih da kažem supruzi da su me uhapsili, na šta su počeli da me guraju u to njihovo vozilo, jednostavno sam uspeo samo da podignem ruke da bi ukapirali da sam uhapšen“, rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima nakon tog uguravanja u policijsko vozilo odveden je prvo do improvizovanog punkta policije u Jarinju, nedaleko od administrativne linije, pogranične policije, gde su ušla još dva pripadnika ROSU jedinice.

„Velikom brzinom su se kretali, imao sam osećaj da što pre žele da me prebace ne znam gde, niko mi nije objasnio ni gde me vode, ni zašto. Pokušavao sma opet da objasnim da je to greška, ali.. Neposredno brzo stižemo do južnog dela Mitrovice, vode me onako sa dve strane po jedan pripadnik Rosu, kao da sam neki najgori kriminalac. Vode me u policijsku stanicu u južnoj Mitrovici gde me sedaju za jedan sto, odlaze, opet se vraćaju, ajmo u drugu prostoriju, u drugoj prostoriji vidim da je to otprilike pritvorni centar. Sedaju me za jedan sto, odmah, skidaj pertle, skidaj kaiš, vadi sve iz džepova šta imaš onako demonstrativno“, rekao je on.

Jovanović dalje objašnjava da mu se ispisuje pritvornu forma, a zatim ga u šest ujutru odvodi u Prištinu.

FOTO TANJUG/ DOPISNIK KiM, fotografija niske rezolucije/ nr

„Nismo trebali da idemo tu, kako sam razumeo albanski jezik, već policijac koji je bio tu u civilu sugeriše im da treba da me vode u Specijalni sud za organizovani kriminal. Iz tog suda sa vozilom isto pod pratnjom upućujemo se u sud za organizovani kriminal, stižemo tamo, idemo iz ulice u ulicu, imao sma osećaj da nisu znali ni oni gde idu. Stižemo tamo u taj sud, uvode me tamo, sedaju me za jedan sto, tretiraju me kao da sam kriminalac. Vrlo brzo prilaze dve osobe u civilu muškog pola i pitaju me da li sam ja ta osoba koja se potražuje, ali pod drugim imenom, na šta sma odgovorio da ja imam slično ime kao ta osoba, a isto prezime, međutim da smo različitih godina, različitog datuma rođenja i ID broj dok sam nosio uniformu i obavljao posao policijskog službenika Kosovske policije se ne slaže“, rekao je on.

Kako je rekao razumeo je na albanskom jeziku da će to sve vrlo brzo da se ispravi.

„Napominjem da su ta dva službenika, tužioca, šta su već, nisu mi se predstavili, bili jako korektni i da je to trajalo nekih 15 do 20 minuta, da su meni dali neki papri na albanskom, ne znam šta je konkretno pisalo, da otprilike, da je sada to regulisano, da više nisam u tom sistemu. Ali nisam opet siguran da li sam i dalje u sistemu, na poternici, ili ne, to mi nisu rekli“, rekao je on.

Istakao je da je sve vreme brinuo o prodici, o deci.

„Minut je kao godine. Tu su sekunde jako duge. Nisam oka mogao da sklopim, bilo je hladno, tu je bila neka krpa prljava, nisam imao s čim da se pokrijem. Pokrivao sam se sa mojom civilnom jaknom da bih se malo ugrejao na nekom betonskom krevetu, koji je izliven od nekog betona, ne znam šta je ono već. Ne znam više šta da mislim i ne znam da li uopšte da idem na taj prelaz, ne znam, niko mi ništa nije rekao“, zaključio je on.