VUČIĆ S PATRIJARHOM O PITANJIMA OD SUDBINSKOG ZNAČAJA ZA NAROD I ZEMLJU

(Foto: Ilustracija, arhiva Tanjug)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas na ručku patrijarha srpskog Porfirija i Sveti arhijerejski Sabor SPC, sa kojima je razgovarao o svim pitanjima od sudbinskog značaja za naš narod i zemlju, kao i o teškoćama koje predstoje na međunarodnom političkom planu, pogotovo po pitanju Kosova i Metohije.

„Kao i uvek, sa pažnjom sam saslušao mišljenje patrijarha i uvaženih episkopa, sa kojima sam se saglasio da je jedinstvo naroda, pogotovo u vremenima velikih iskušenja, stub očuvanja države i nacionalnih interesa Srbije, kao i da Crkva, kao jedna od najvažnijih institucija naše zemlje, ima izuzetnu ulogu u očuvanju tog jedinstva“, saopštio je Vučić na instagramu.

(Foto: Ilustracija, arhiva Tanjug)

Patrijarh i arhijereji SPC su razgovarali sa predsednikom Republike o nekoliko za naš narod veoma važnih pitanja, a posebno o tekućim i predstojećim pritiscima koji se tiču dijaloga o Kosovu i Metohiji, navela je Informativna sluzba SPC.

U razgovoru je, kako je saopštila SPC, naglašeno da je jedinstvo naroda, pogotovo u vremenima velikih iskušenja, stub očuvanja države i nacionalnih interesa, a da Crkva ima izuzetnu ulogu u očuvanju tog jedinstva.

„Pitanje svih pitanja ili najvažnije pitanje u ovom trenutku za naš pravoslavni narod jeste tema Kosova i Metohije, a najviše smo vremena do sada u održavanju ovoga Sabora (SPC) posvetili tom pitanju…“, naveo je patrijarh.

On je zahvalio Vučiću što razume potrebe svog naroda, koje, kako navodi SPC, jesu i potrebe naše Crkve.

Patrijarh je takođe podsetio da smo se ovih dana suočili sa velikom tragedijom u našem narodu i da će posle sastanka s predsednikom Vučićem i „ove trpeze ljubavi ići ću na sahranu Angeline, koja se upokojila kao deseta žrtva masakra koji je počinio jedan dečak“.

„Svi ovaj problem pokušavaju da razumeju: zašto se desilo to što se desilo? Naravno, mnogi u tom pokušaju, po svaku cenu traže odgovornog izvan sebe, optužujući drugoga, ko god da je taj drugi, da je on odgovoran za to što se desilo. Kao da nismo jedan organizam“, rekao je poglavar SPC.

On podseća i da je „ne jedanput rekao da smo svi odgovorni“. „Ja  sam prvi odgovoran i neću da analiziram šta to znači, zato što razmišljam o svetu, o čoveku i o sebi u duhu Jevanđelja“, napomenuo je patrijarh.

„Međutim, bilo mi je interesantno da su i psiholozi i sociolozi i stručnjaci raznih profila, pozivani na sve moguće medije da kažu šta misle o tome, zašto, kako i ko je kriv, izuzev, u samo nekoliko slučajeva na manjim medijima gde su pozvana dva sveštenika. Nigde nikog od onih koji bi imali šta da kažu, ali ne samo da kažu, nego koji bi zasigurno rečju Hristovom, rečju Jevanđelja pomogli sveukupnom suočavanju sa tim izazovom i rešavanjem tog problema“, istakao je patrijarh srpski.

On kaže da su ga pozvali đaci iz Zemunske gimnazije, najbrojnije gimnazije u Srbiji u večernjim časovima, da im se obrati, da je tamo bilo preko hiljadu dece a „nijedne medijske ekipe nije bilo da to zabeleži“.

„Ja nemam lično problem sa tim, da me ne razumete pogrešno. Naprotiv, verujem da bi svaki episkop, verovatno i svaki čovek koji ima neku funkciju, rado izabrao da bude negde u miru i tišini, da nije u vrtlogu bura koje, bojim se, nisu samo zavitlane ovde na našim prostorima, nego da su pre svega globalnog karaktera i da su teško uhvatljive“, poručio je patrijarh.

Prema njegovim rečima, svi ti „sociološki, psihološki, filozofski i razni drugi pokušaji ličili su mu, slušajući i gledajući to što se zbiva na ekranima, kao da neko gledajući uzburkano more vidi talase i pokušavajući da definiše talase hoće da objasni dubinu mora“.

Govoreći o pitanju KiM, patrijarh je rekao: „Mi se molimo da Kosovo i Metohija budu ono što jesu. To je sastavni deo Srbije. Kosovo je naše srce. Kosovo je um, izvor našeg postojanja. Kosovo i Metohija su naša kolevka, ali u isto vreme, stojeći na pozicijama za koje mislimo da su pravične, da su pravedne i istinite, sva bratija je mnogo više reči posvetila potrebi da naše molitve budu za zajednički život na Kosovu i Metohiji i sa Albancima i sa svima drugima, kao i za zajednički život sa svim ljudima gde god da živimo, sa drugima i drugačijima“.

„Da naše molitve i naši napori budu usmereni na to da koliko god možemo doprinesemo razumevanju drugih i da drugi razumeju nas, na pokazivanju elementarne humanističko-antropološke istine da čovek bez čoveka ne postoji, da je čovek stvoren ne da bude čoveku vuk, nego da bude prijatelj, da je drugi stvoren Bogom, voljom Božjom, da kroz njega upoznamo sebe i upoznamo pomenuti cilj i smisao našeg postojanja“, kazao je.

I to je negde jednoglasno ne samo razmišljanje nego i osećanje svih braće arhijereja i čitavog našeg Sabora, rekao je patrijarh.

Takođe je poručio da je „veoma važno da se borimo na svakom polju života jednog naroda i države, kao što su ekonomija, bezbednost… da tražimo rešenja za razne izazove sa kojima se suočavamo na polju društvenih, psiholoških, političkih i svih drugih izazova“.

„Međutim, ako prostor vere ostane prazan kao fundamentalni, onda i svi ovi drugi prostori, ma koliko bili uspešni ili ma koliko sa više uspeha ili manje uspeha pokrivali naše potrebe, ostaju ipak u najmanju ruku ili u najboljem slučaju kratkoročni“, poručio je patrijarh.

„Mislim da je važno da svi razumemo da nam je Bog svima potreban. Naš narod je pravoslavni narod i da nije bilo pravoslavne vere koja ga je uobličila Jevanđeljem Hristovim kroz istoriju i kroz vekove mi ne bismo bili danas to što jesmo“.

I zato je veoma važno, a razgovarali smo već i ranije, da pitanje veronauke vratimo samo u, kako je rekao patrijarh, početni položaj, onako kako je to bilo u najmanju ruku kada je uvedena i vraćena u škole, kako se ne bi desilo da nam zbog velikih iskušenja i izazova sa kojima smo suočeni promakne briga o suštini onoga što jesmo.

„Jer ako odbranimo ljušturu, svoju spoljašnju formu, što je neizostavno važno i veoma teško, a budemo se iznutra rastočili, zapravo ne bude nas bilo, šta će nam onda i ta spoljšnja forma, kome će služiti i šta je ona“, zaključio je on.