петак, новембар 22

OSMI KONGRES SRPSKOG ANATOMSKOG DRUŠTVA

0
153

Kardiovaskularne bolesti najčešće su u Srbiji. Već dugo smo na trećem mestu u svetu po mortalitetu od ove grupe bolesti. Samo za godinu dana od gardiovaskularnih bolesti umrlo 56.610 osoba, pokazuju prošlogodišnji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Baš o tome razmatraju učesnici osmog Nacionalnog kongresa Srpskog anatomskog društva Srbije, koji se do 23. septembra održava na Medicinkom fakultetu u Nišu.

 

 

 

Ako pogledate informacije koje pristižu svakodnevno, ipak je najčešća patologija i najčešći mortalitet vezan za kardiovaskularni sistem. Odmah iza toga dolazi centralni nervni sistem. To je i izazov za istraživače, kako u oblasti morfoloških disciplina, tako i u oblasti kliničkih predmeta. Tako u smislu iznalaženja novih procedura, tako i u traženju novih terapijskih postupaka, kaže predsednik Organizacionog odbora kongresa Srpskog anatomskog društva Srbije prof. dr Rade Čukuranović. 

Kongres anatoma je, nakon pandemije COVID-19, prvi veliki naučni skup svih domaćih morfologa – anatoma, histologa i embriologa, ali i kliničara kojima su anatomska znanja veoma značajna za svakodnevnu praksu, a pre svega hirurga i radiologa. Tu su i učesnici iz inostranstva.

Mi se trudimo da idemo u korak sa svetskim trendovima. Naše kolege posećuju i međunarodne kongrese. Ja sam se pre dva dana vratila sa jednog međunarodnog kongresa u Pragu, kaže predsednica Srpskog anatomskog društva Srbije prof. dr Mirela Erić.

Svi su ovde sa svojim razlozima, a razloga je puno za zajednički rad. Gotovo da ta razlika između hirurga anatoma i histologa. Na jednoj strani smo mi morfolozi koji smo u funkciji klinike i koji trebamo dati dragocene informacije za ono što rade u praksi. Mislim da će ovaj kongres pokazati da je ta konekcija između morfologa i kliničara neizbežna, dodaje Čukuranović. 

Mi bismo voleli da bude uključeno što više kolega kliničara, da razmenimo informacije o između pretklinike i klinike. Anatomija je jedna izuzetno obimna oblast, nekim studentima predstavlja i stepenik gde se poneko od njih spotakne. Mi se trudimo da im pomognemo da što lakše i kvalitetnije savladaju znanja, kaže predsednica Srpskog anatomskog društva Srbije prof. dr Mirela Erić. 

Pokrovitelji kongresa su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a organizatori su Srpsko anatomsko društvo Srbije, Medicinski fakultet u Nišu i Srpsko lekarsko društvo.

Kongres se održava svake dve godine na različitom univerzitetu. Sledeći Kongres Srpskog anatomskog društva Srbije trebalo bi da se održi u Novom Sadu.

Leave a reply