OBELEŽENA GODIŠNJICA PROBOJA LOGORA NA CRVENOM KRSTU

Na današnji dan pre 82 godine organizovano je prvo bekstvo iz koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu.

Njih 105, predvođeni Brankom Bjegovićem uspelo je da pobegne, ali kao odmazda za prvo bekstvo iz nekog nacističkog logora Trećeg rajha na Bubnju je streljano 850 ljudi.

Samo pet meseci od osnivanja nacističkog logora na Crvenom Krstu u Nišu 147 logoraša krenulo na žice. Među onima koji su uspeli da pobegnu bio je Dragomir Draža Jasnić.

 

„Pričao je o svim detaljima. Sad sam čuo i zvaničnu verziju, koja se uglavnom poklapa. Užasi ne bi trebalo više nigde u svetu da se ponove, kaže unuk učesnika u proboju logora Slaviša Jasnić. 

U krugu logora održan je parastos i položeni venci u znk sećanja na sve žrtve logora smrti.

Nema nama veće časti od privilegije da budemo potomci tih heroja. Koliko mi budemo dostojni njih, toliko će nas naši potomci pamtiti i nastaviti putem slobode, koje su nam ucrtali heroji narodnooslobodilačkih ratova i antifašističke borbe, kaže predsednik SUBNOR-a Niš Goran Milosavljević.

Vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel podsetio je na užase u niškom i drugim logorima smrti u Drugom ratu.

Novi Sad, Sajmište, Bubanj Niš, Topovske šupe, Jajinci, Varšava, Bergen – Belzen, Aušvic, Treblinka, Dahau, kaže Asiel. 

Kao odmazda za prvo bekstvo iz nekog nacističkog logora Trećeg rajha na Bubnju je streljano 850 ljudi.

Važno je da danas budemo ovde zato što je ovo primer borbe za slobodu. Ljudi koji su jurišali na logorske žice primer su kako se srpski narod borio za slobodu i kako je cenio slobodu više od bilo čega na svetu, kaže državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dejan Antić. 

Ovo je srpska velika rana, ali i velika opomena. Ovo je i bol i rana i velika opomena i drugim narodima, Jevrejima, Romima, pa i drugim pripadnicima narodima druge vere. Zato ta bol i kultura sećanja moraju biti zajednički, kaže gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski. 

Zaista jedna velika poruka za mlade generacije, da shvate na ovom zaista svetom mestu da moraju da neguju tradiciju očuvanja takvog borbenog duha, heroizma, kaže predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-20. Gradimir Ranđelović. 

Više od 21.000 ljudi godišnje obiđe logor, najviše ih je iz zapadno evropskih zemalja, oko 70%.

Kada dolaze, ne znaju mnogo o logoru. Kada izlaze odavde, mnogi od njih izlaze sa suzama jer su spoznali istoriju koja im nije prezentovana u školskom programu. Dolaze i ekskurzije naših učenika koji odavde izlaze oplamenjeni rodoljubljem, kaže istoričar Nebojša Ozimić. 

Savez izviđača grada Niša i ove godine je organizovao svoj tradicionalni marš „Tragom logoraša – 12. februar“.