(VIDEO) KOMS: Sve više mladih misli da nasilje može da bude opravdano

Skoro 52 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je za 10 odsto više nego lane, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih. U istraživanju je učestvovalo 1.200 mladih na teritoriji Srbije.

Čak 51,9% mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je porast od 10% u odnosu na prošlu godinu, pokazuje izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije. Istraživanje je rađeno od aprila do maja ove godine, u vidu onlajn upitnika koji je popunilo 1.200 mladih uzrasta od 15 do 30 godina. 

Podaci su zaista zabrinjavajući. Možda bih istakla porast kada su mladi pitani da li nasilje nekada može biti opravdano. U odnosu na prethodne godine taj broj je porastao, ali zabrinjava činjenica da mladi misle da nasilje može biti opravdano u slučajevima teških krivičnih dela, kada policija i institucije ne rade svoj posao, kaže Jovana Janković iz Kluba za osnaživanje mladih 018.

Ovaj izveštaj je rađen uz podršku projekta “Snaga aktivizma”, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Rezultati pokazuju da 55 odsto anketiranih mladih opravdava nasilje ukoliko je ono usmereno na počinioce najtežih krivičnih dela, a 39 odsto kada država i policija, uslovno rečeno, ne rade svoj posao. Zašto je to tako- više je faktora.

Imate situaciju da se mladi nalaze u društvu u kojem su agresivno ponašanje i nasilni odnosi dominantni. Mi imamo u svakidašnjici nasilje, koje se manje više pojavljuje u medijima. Ljudi su skloni tome da kažu „mediji su krivci“. Međutim, to nije tako. Društveni odnosi koji se na svakodnevnom nivou odigravaju su mnogo važniji nego ono što se prikaže u medijima, kaže sociolog dr Nemanja Krstić. 

Tu su i modeli muškosti koji podrazumevaju da muškarac mora da bude nasilan.

Jedan od osnovnih nalaza jeste da mladi smatraju da naše društvo nije pravično, da u našem društvu oni nemaju mogućnost za ostvarivanje svojih prava, da oni u ovom društvu nemaju institucionalne mehanizme na odluke se koje stiču njih i društva. Na jednoj strani imaju prakse autoritarnosti i nasilja, na drugoj strani imaju osećaj bespomoćnosti. U takvoj situaicji oni se adaptitraju na stvari onakve kakve jesu i vide da u društvu mogu nešto da promene ako primene nasilje, kaže Krstić. 

Ipak, druga polovina mladih smatra da nasilje nije odgovor.

Koji misle da su drugi načini bolji, koji su socijalizovani u nekim durgim okruženjima, gde su dobili neke drugačije modele. I struka veruje da to nije odgovor. Možda je najkraći put da se nasiljem odgovori na nasilje. Međutim, nerepresivne metode kažnjavanja imaju bolje posledice i stvaraju društvo koje nije sklono da stvari rešava nasiljem, ocenjuje Krstić. 

Kaže da to nije lako, s obzirom na to da ljudi odmah žele da se zadovolji pravda. Međutim, smatra da što se više radi na procesima, procedurama i ispravkama onoga što je pogrešno, rezultati su dugoročniji i bolji.