Povratak s odmora: Kako se nositi sa stresom? (VIDEO)
Foto: Pixabay
Da li ste, posle odmora, nervozni otišli na posao ili se do tamo jedva odvukli? Ako jeste, to ne treba da vas ni čudi, ni brine. Skoro trećina ljudi doživi stres kad se po završetku odmora vrati na posao ili u školu, pokazala su istraživanja. Godišnji odmor podrazumeva period bez stresa i radnih zadataka, a neki poslovi su više stresni, pa je nekima teže da se prilagode i potrebna im je psihološka priprema, kažu stručnjaci.
Nakon godišnjih odmora, perioda opuštanja i bez radnih zadataka, sledi povratak na posao. Prema istraživanju jedne agencije, 31% ispitanika kaže da im povratak na posao, u školu ili na fakultet nakon letnjeg odmora stvara nervozu, dok čak 48% oseti nelagodu pri samoj pomisli na to koliko se posla mora nadoknaditi. Šta kažu Nišlije?
Ništa me ne pitaj, sutra krećem da radim. Sa odmora sam se vratila, još uvek mi je lepo. Fizička priprema je potrebna,
Nije stresno, sasvim normalno
Stresno je. Uglavnom se pripremam psihički, mada teže pada ovaj fizički deo posla, kažu anketirani.
Svaki posao nosi određeni nivo stresa, u većoj ili manjoj meri. Period odmora podrazumeva period neizlaganja tom stresu, odnosno period izbegavanja tog stresa. Mi tako koncipiramo svoje odmore. Postoje drugi fenomeni gde se ljudi čak, zbog tog vremena koje provode zajedno, a nisu provodili van odmora, uđu u drugu problematku narušenih tih međuljudskih odnosa, kaže psihijatar Doma zdravlja Niš dr Aleksandar Stojičić.
Pri povratku na posao povećava se nivo stresa, ali zahtevi i radni zadaci, što psihološki utiče na neke ljude, kao što su pojačana zabrinutost i loša koncentracija, kaže dr Stojičić.
Osoba ne uspeva da se koncentriše, više razmišlja o periodu odmora nego o radnim zadacima. Zabrinutost se odnosi na to da li će postići to da odradi. Kod nekih osoba dolazi do nekog subdepresivnog raspoloženja – nekog blagog sniženja raspoloženja. Može da traje čak dve nedelje. Efekat odmora praktično posle jednog dana iščezava kad se vratimo na posao, kaže dr Aleksandar Stojičič.
Dodaje da ukoliko ovakvo raspoloženje traje duže i remeti svakodnevno funkcionisanje, ljudi bi trebalo da se obrate za početak prijateljima, ukućanima, a kod težih oblika, stručnjacima.
Sve zavisi i u kakvo radno okreženje se vraćaju. Ako je više stresogeno, ljudi se moraju pripremiti. Zavisi njihov dalji opstanak na tom radnom mestu. Priprema u skladu sa njihovim radnim zadacima. Naravno da se moraju pripremati ne samo u vezi sa prirodom posla, nego i psihološki, kaže dr Stojičić.
Neki stručnjaci savetuju da se započne posao sredinom nedelje, a ne od ponedeljka. Takođe preporučuju da odmor traje tri nedelje. Ipak, retki su oni koji se za to i odlučuju ili im obaveze to ne dozvoljavaju.
