Advokati: Da li su nove izmene krivičnog zakona rešenje ili problem?

Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku doživljavaju nove izmene, Krivični po šesti, a Zakon o krivičnom postupku osmi put u poslednjih 12 godina. Česte promene izazivaju zabrinutost u pravnim krugovima zbog „pravne nesigurnosti“ i neusklađenosti teorije sa praksom, rečeno je na okruglom stolu pravnika koju je organizovala Adokatska komora Niša.

U toku je javna rasprava o opsežnim izmenama Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku. Stručnjaci kažu da je rok od mesec dana za raspravu kratak jer postoje mnogobrojne primedbe na predložene zakonske izmene.

“Ovo bilo je najvljeno kao izmena i dopuna zakona, ali je dve trećine promenjeno, šesti put se menja jedan, a osmi put drugi. Ima puno rešenja sa kojima se ne slažemo, a uvek smo zamerali to što zakone pišu teoretičari, Ministarstvo pravde, a da mnogo puta to u praksi nije moglo da zaživi“, kaže predsednik UO Advokatske komore Niš, Milan Petrović.

“Mislim da ovo stvara jednu dodatnu konfuziju u metodologiji krivično pravnih normi, sa tim se svi slažu, a trebalo bi sve to da sagleda i zakonodavac”, ističe dekan Advokatske akademije AKN-a Goran Đorđević.

Novim izmenama zakona koje su na stolu data su i veća ovlaščenja sudu što pravnici smatraju mačem sa dve oštrice.

„Do sada su advokat i tužilac bili ravnopravni, a sudija je bio kontrolor postupka, a sada sud može da predlaže dokaze koje smatra bitnim“, objašnjava Petrović.

Primedbe su i na ukidanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza ili uvođenje novog krivičnog dela savetovanja kako da se izvrši krivično delo.

„Zato što su više problemska polja otverena nego što su zatvorena. Sa druge strane sve primebde na prethodne nisu usvojena već su produbljena“, dodaje Đorđević.

Sve zaključke odnosno primedbe ali i predloge sa ovog okruglog stola pravnika u Nišu biće predati Radnoj grupi Ministarstva pravde.