U slamarici ili u banci – da li i kako građani štede?

Za letovanje, zimovanje, za planirana veselja, za „ne daj bože“ – ovo su samo neke od situacija zbog kojih građani štede. Štedeti u evrima ili u dinarima, u slamarici ili u banci – samo su neka od pitanja uoči Svetskog dana štednje. Ali, da li se u današnje vreme neki novac može ostaviti po strani? Neki kažu da može, neki da to nije izvodljivo.

Oni koji rade dva posla mogu da uštede, oni sa jednim ne mogu, kaže jedan Nišlija.

Ekonomisti smatraju da bi svi mogli da uštede osim onih koji imaju minimalna primanja.

Koliko će štedeti zavisi i od preuzetih obaveza koje imaju, a sa druge strane i od stimulativnih kamatnih stopa koje nude banke u nedelji štednje.Svi vidimo da postoji akcija, najavljivanje viših kamatnih stopa, a da li su nam one isplative to zavisi i od drugih ekonomskoh faktora. Jedan od njih je inflacija. uzimajući u obzir da je inflacija u granicama targetirane inflacije u našoj zemlji, da smo pobedili u borbi sa inflacijom koju smo imali u prethodnim mesecima, možemo da kažemo da smo u nekom stabilnom periodu. U svakom slučaju je bolje štedeti u banci jer kod kuće će inflacija pojesti novac, a ovde ćemo nadoknaditi taj gubitak tim kamatnim stopama, ako i preko toga ništa ne zaradimo, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Snežana Radukić.

A da li novac treba štedeti u domaćoj ili inostranoj valuti?

Kad je u evrima, teže ih trošim, kaže jedna Nišlijka.

Nije loše štedeti nešto u dinarima, nešto u evrima. Ali, naravno to samo može onaj koji ima višak novca. Ili onaj koji ume svoj budžet da rasporedi tako da malo ostane i po strani.