Kako da vam dete ne postane internet „džanki“: Razgovarajte i postavite granice

Nijedan sadržaj na internetu nije mnogo opasan po decu ukoliko roditelji razgovaraju sa njima, negujući njihovo kritičko mišljenje, dok se u suprotnom mogu pojaviti brojni problemi, u prvom redu – zavisnost od interneta, kaže psihoterapeut Biljana Ćulafić.

Ona je rekla da dete kojem nisu postavljene granice, odnosno koje je na neki način zanemareno i kojem je roditelj „tutnuo telefon u ruke“, može da postane zavisno od interneta, kao i da takva zavisnost može da se uporedi sa drugim vrstama zavisnosti, budući da se kod dece, kada igraju neku igricu ili gledaju nešto zanimljivo, luči hormon sreće.

„Onda je sve ostalo dosadno i neinteresantno. Mi zapravo upadamo u matriks, a ovde je najveći problem to što roditelji zaboravljaju na dečiju potrebu da im budu postavljene granice“, rekla je Ćulafić.

Roditelji bi trebalo da kažu deci da mogu da se igraju na tabletu, ali da će doći vreme i kada treba da se uči, ukazuje ona, nazivajući odsustvo takvog pristupa „plišanim vaspitanjem“.

„Ne želimo da frustriramo decu, jer nas to nervira, pa nam je lakše da kažemo – ma, dobro, neka se igra“, objašnjava ona.

Govoreći o besu koji je posledica frustracije, poput razbijanja telefona, Ćulafić je rekla da je za njega odgovorna odrasla osoba koja nije postavila granice kako treba.

Ona je navela da roditelji imaju običaj da tokom leta zapuste decu i da onda s jeseni moraju da dolaze kod psihoterapeuta jer deca nisu u stanju da prate nastavu i obavljaju svoje obaveze.

Ćulafić je napomenula da ne treba isključiti korišćenje interneta kod dece, ali da treba uvesti meru, imajući u vidu i činjenicu da telefon zrači dnevnu svetlost, zbog čega dete ne može da zaspi na vreme.

Kao još jednu od opasnosti na internetu, Ćulafić je istakla izloženost dece fotošopiranim fotografijama poznatih sa kojima se identifikuju.

„Oni sebe porede sa njima. Ružni su sami sebi u odnosu na ono što vide, što dovodi do pada samopouzdanja i depresivnosti. Stalno vide uspešne i nasmejane ljude, a ne shvataju da su to samo sekvence iz života tih uspešnih ljudi, pri čemu je čak upitno koliko su oni zaista srećni, jer danas imamo tiraniju sreće“, upozorila je Ćulafić.

Ona je navela da je ovakav uticaj interneta veoma opasan po decu uzrasta od 13 do 20 godina, zbog čega je bitno da se roditelji pozabave sadržajima koje deca prate, kao i da im objasne da je mnogo toga izmontirano i da kod njih razvijaju kritičko mišljenje.

„Nijedan sadržaj nije toliko opasan ako mi pričamo sa decom. Ako mi decu pustimo da gledaju i rijaliti i ostale sadržaje bez objašnjenja šta je to i da to ne valja, naravno da će to negativno uticati na njih“, napomenula je ona.

Ćulafić je upozorila da su deca u savremeno doba izgubila svoje mesto u porodici, jer se od njih očekuje da uče za školu ili da se igraju, budući da nemaju drugih obaveza što, napominje, nije bio slučaj pre 50 ili 100 godina – kada su deca aktivno učestvovala u svim aktivnostima u kući.

„Ja imam sina od 11 godina i učim ga kako da uključi mašinu, da izvadi veš i okači ga da se dobro osuši, jer treba da ih pripremamo za realan život“, naglasila je ona.

Govoreći o porodici, Ćulafić je podvukla da su važne potrebe svih članova porodice, a ne samo dece, čega i ona treba da budu svesna.

Kako je dodala, samopouzdanje se neće izgraditi lažnim komplimentima, jer deca to prepoznaju.

„Ako ih pohvalimo da, na primer, devojčici lepo stoji haljina, ili da je dečak nešto dobro uradio i kažemo da smo ponosni na njih, tako gradimo njihovo samopouzdanje. Na društvenim mrežama će nam se vrlo lako srušiti samopouzdanje ako ga nismo izgradili u porodici,“ upozorila je.

Ćulafić je dodala da je pubertet vrlo osetljiv period u kojem uticaj vršnjaka postaje jači od porodice, te da bi trebalo razgovarati sa decom o tome šta ih muči.

Dovoljna su dva pitanja u toku svakog dana – „kako si proveo dan“ i „šta ti je potrebno“, zaključuje ona.