In Memoriam: Otišla je urednica “Spektra Melodija” – Aleksandra Saška Dejanović (1943-2025)
U Nišu je juče (22. januar ) preminula Aleksandra Saška Dejanović, urednica kultne emisije „Spektar Melodija” koja se emitovala na Radio Nišu od 1978. do 1988 godine.
Saška je rodjena u Boru 7. Februara 1943. a u Nišu je završila osnovnu i Srednju muzičku školu „Dr. Vojislav Vučković”. Upisuje Beogradski muzičku akademiju – istureno odeljenje u Nišu, ali odmah posle srednje škole počinje da radi u Radio Nišu, gde je provela ceo radni vek.
Prvo je radila kao tonski realizator, pa kao fonotekar (postoje brojner anegdote koje svedoče njenom besprekornom snalaženju medju hiljadama ploča i traka – što joj je kasnije veoma olakšavalo uredjivanje muzičkih emisija), a zatim i kao muzički saradnik. Sa ekipom spoljnih saradnika pripremala je i uredjivala muzičke emisije iz domena pop – rock i disko muzike, ali i klasične muzike i džeza. Za izbor muzike u dokumentarnim emisijama dobila je više nagrada na konkursima Jugoslovenske radio televizije.
Međutim ono po čemu je najpoznatija je svakako desetogodišnje uredjivanje i pisanje najava za jednu od najslušanijih emisija (pre svega među mladom populacijom) Radio Niša – „Spektar melodija” koja se emitovala radnim danima od 12:00 do 14:00. Ova emisija je mnogo pre ekspanzije „CD piraterije” i (još kasnije) interneta bila jedan od najvažnijih izvora informacija o novoj muzici (ali i podsećanja na stare hitove koji traju), kako onoj sa prostora SFRJ tako i u svetskim okvirima.
Zašto su svi voleli “Spektar”
Spektar je imao veliku ekipu saradnika – diskofila koji su nesebično donosili novu muziku (do koje se tada dolazilo prilično teško) i pripremali nedeljne blokove o filmskoj, disko, džez i bluz muzici, hevi metalu, novom talasu, a svakodnevno je emitovan i „Muzički medaljon” – blok popularne klasične muzike koji je takođe nailazio na odličan prijem od strane mladog slušateljstva, odnosno, imao i značajan edukativni karakter.
U „Spektru” (na kojem su kao spikeri radili: Voja, Jasmina, Elva, Neda, Saša, Dušan…) nije bilo kiča, a Saška je posebno vodila računa o „redjanju” pesama u logičan muzički redosled. Plej lista „Spektra” je sastavljana i na osnovu muzičkih želja slušalaca koje su stizale dopisnicama, razglednicama i pismima (koja su često bila u formi sveske – „peticije” sa stotinama potpisa).
Radio Niš se u to vreme mogao čuti (na FM – ultrakratkim talasima i AM – srednjim talasima) od Centralne Srbije do juga Makedonije, ali i u Bugarskoj pa i Rumuniji, gde je „Spektar” takođe imao verno slušateljstvo. Zbog termina emitovanja Spektra, djaci su ponekad kasnili na prve časove u popodnevnoj smeni, a mnogi se i danas sećaju da su tačno mogli da odrede vreme kada je neko krenuo od kuće – po pesmi koju pevuši pri dolasku u školu.
Gosti “Spektra”: Od Balaševića, preko EKV do FIlma i Haustora
U emisiji su gostovali svi SFRJ muzičari koji su nastupali u Nišu, a u Niš su često dolazili i oni koji su samo želeli da u Spektru predstave svoju novu ploču. Sačuvana je i Knjiga utisaka – autograma u koju su se svi oni upisivali.
Posebno mesto za niške rok grupe: Lutajuća srca, Galija, Kerber, Tam tam…
Spektar i Radio Niš su davali posebnu podršku mladim niškim rok grupama koje su to vreme počinjale (među njima su bili i Lutajuća srca, Galija, Kerber…) i omogućavao im snimanje u studijima Radio Niša, gostovanje i emitovanje u emisiji.
Uz ekipu ton majstora (Raka, Miki, Ranča, Saša, Zorica, Gaga … sa kojima je i realizovala Spektar) Saška je organizovala snimanja niških bendova u veoma solidnom studiju (ali na skromnoj dvokanalnoj opremi) radio Niša i to u večernjim i noćnim satima – po završetku programa. Posle jedne veće „studijske akcije“, Spektar je u Hali Čair organizovao veliki concert na kome je nastupilo na desetine niških sastava. U znak zahvalnosti (a u stilu tada popularnih band aid-ova), veliki broj članova niških grupa (između ostalih Galije, Kerbera, Tam tama…) i članica Akademskog hora je marta 1986. godine učestvovao u snimanju pesme „Spektar melodija” za koju je muziku i aranžman napisao kompozitor, violončelista i član Lutajućih Srca – Minja Marković, a tekst profesorka Dragana Mašović. Upečatljivi solo na gitari odsvirao je Žana Žak Roskam tadašnji član Galije.
Spektar je, uz objašnjenje da u „razrađenom terminu treba zaraditi na marketingu” – ukinut 1988. godine. Do odlaska u penziju 1997. godine Saška je radila na mnogim drugim programskim segmentima, a poslednjih godinu ipo dana muzikom je „bojila” noćni program Radio Niša.
Poslednje večeri na radnom mestu ukazana joj je čast da bude gost u emisiji „Gost u (Lole Ribara) 7a”. Zahvaljujući se slušaocima, kolegama i saradnicima koji su joj pomagali, hrabrili je i podržavali – oprostila se rečima: „Svoj radni vek zaista vidim kao pesmu koja se najviše voli, a svaka pesma ima svoj početak i kraj”.
Saška je 59 godina provela u braku sa svojom srednjoškolskom ljubavlju – profesorom muzike i dirigentom Slobodanom Dejanovićem. Iza sebe je ostavila dva sina, i po troje unuka i praunuka.
