Đurđevdan – praznik hrabrosti i vere

Sveti Georgije rođen je u Kapadokiji u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Nakon očeve smrti, sa majkom se preselio u Palestinu, gde je odrastao. Već u dvadesetoj godini stekao je čin tribuna u rimskoj vojsci i služio pod carem Dioklecijanom.

U vreme kada je car pokrenuo veliki progon hrišćana, Georgije je otvoreno priznao svoju veru, zbog čega je bio izložen surovim mukama i zatvoren. Uprkos strašnim mučenjima, ostao je nepokolebljiv u veri – prema predanju, molitvama je činio čuda i bio isceljivan.

Legenda kaže da je vaskrsao mrtvaca, zbog čega su mnogi, uključujući i caricu Aleksandru, prihvatili hrišćanstvo. Zbog toga je Dioklecijan naredio pogubljenje i Georgija i svoje žene. Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, a njegova mučenička smrt ostala je simbol pobede vere nad nasiljem.

Na ikonama se Sveti Georgije najčešće prikazuje kao vojvoda na konju kako kopljem ubija aždaju – simbol zla i mnogoboštva. U pozadini stoji žena u gospodskom odelu, za koju se veruje da je carica Aleksandra. Ova scena simbolizuje pobedu hrišćanske vere nad neznaboštvom.