U fokusu ovogodišnje 17. Letnje škole ekonomije, koja je u Nišu okupila najbolje studente završnih godina studija ekonomije iz Srbije i inostranstva su pametni gradovi i veštačka inteligencija. Cilj je unapređenje života savremenog čoveka, ali uz određivanje granice do koje treba koristiti veštačku inteligenciju.
Šta je ono što gradove čini pametnim? Koje su granice veštačke inteligencije I kako je umereno koristiti”,centralna pitanja ovogodišnje nove Letnje škole ekonomije koja je na Ekonomskom fakultetuokupila brojne predavače Iz zemlje I inostranstva,ali I najbolje studente ekonomije.
„Teme koje se obrađuju su veoma savremene jer veštačka inteligencija predstavlja budućnost svih nas,a posebno pametni gradovi“, kaže student treće godine Ekonomskog fakulteta Pavle Marjanović.
„ Neophodno je da mladi studenti budu upućeni u najnovije tehnologije i mogućnosti njihove primene u Srbiji na opšti benefit svih “, kaže Aleksandar Manasijević, rukovodilac studentskog istraživačkog centra Ekonomskog fakulteta.
Pametno korišćenje veštačke inteligencije, u fokusu predavanja naučnika iz inostranstva.
„One zemlje koje nisu u EU i one u velikoj meri upotrebljavaju veštačku inteligenciju. EU ne zna kako da danas reguliše pitanje upotrebe AI. Samo je bitno da ljudi kažu sebi da će veštačku inteligenciju upotrebljavati onoliko koliko je neophodno“, kaže Anton Vorina sa Više strukovne škole Celje iz Slovenije.
„ Imam dugu i plodnu sarasnju sa Ekonmskim fakultetom i dugo saradjujem sa profesorima nišpkog fakulteta.Ovoga puta u fokusu mog predsavanja su pametni gradovi i kako oni mogu da unašprede život savremenog čoveka,kaže prof.dr Azucena Herrera sa Univerziteta u Teksasu.
Letnja škola ekonomije održava se 17. put na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
