Sa samo četiri stanovnika, selo Manastir najmanje je na području Nišavskog okruga. Nalazi se nadomak Niške Banje, iznad Proseka.Ovo je raj na zemlji, kažu stanovnici najmalobrojnijeg sela u ovom delu Srbije. Vikendice su tokom leta pune, ima više ljudi i selo živi, a tokom zime je sve pusto.
„Priroda je čarobna.Ako imate gospoda imate sve. Ja nemam ni penziju ni socijalno, ali sam do neba srećan“, kaže jedan od preostalih stanovnika sela Manastir Svetozar Marković.
Ovako priča Svetozar Marković jedan od četvoro preostalih stanovnika najmalobrojnijeg sela u Nišavskom okrugu, Manastir. Ovde živi 26 godina i srećan je. Smešteno u Sićevačkoj klisuri, nekoliko kilometara od Niške Banje i 12 kilometara od Niša, Manastir je po popisu posle Drugog svetskog rata imao 122 stanovnika.Nišlije su u tom selu 80-tih izgradile oko 60 vikendica, a njih četvoro se i trajno doselilo.
Ljubiša Djorđević ovde je rođen, davno se sa porodicom odselio i sada povremeno dolazi.
„Malo ima ljudi koji su tu.Ranije je bilo i puno dece. Radilo se puno,poljoprivreda, dosta ljudi je bilo,skoro svako domaćinstvo je imalo po jednog radnika u tadašnjim industrijama u Nišu.Preživljavalo se , ali je bilo lepo, sa setom se seća Ljubiša Djorđević
Mir i tišina ovog mesta su nezamenljivi.Posebno priroda, pričaju Viktorija i Miodrag Džunić koji su među prvima ovde napravili vikendicu.
“ Došli smo ovde 1979.Želeli smo da ovaj komad zemlje koji nam je sudbina podarila pretvorimo u nešto lepo. I pretvorili smo moja supruga i ja. Napravili smo baštu koja je 2010.proglašena za najlepšu baštu Srbije,kaže Miodrag Džunić.
“Rođena sam u BG. Sećam se u mladosti prirode u Košutnjaku,Avali,ali mladost to tada nije toliko registrovalo.Ta ljubav da se pobegne iz zatvorenog prostora da se dođe u ovo zelenilo se razvijala postepeno”,kaže Viktorija Džunić.
Simbol sela je manastir Svetog Nikole koji je prvo bio jedna od crkava Jelašničke parohije u sastavu Eparhije niške da bi bio preimenovan u manastir. Posebno pažnju u porti ove crkve tj. na njenom starom groblju iz 19.veka zaslužuju dobro očuvani kameni nadgobni spomenici, delo mesnih kamenorezaca, izuzetne zanatske veštine i mašte.
Iako selo ima svega četiri stanovnika, u njemu je vikendom i u vreme odmora i po skoro 100 ljudi, jer se proteklih godina uvećao broj vikendaša koji su otkrili ovaj prirodni raj.
A kada dođe zima ostane par ljudi i domaći psi koji selo Manastir verno čuvaju.
