Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Ilije Gromovnika, starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja, poznatog po snažnom karakteru i ognjenoj sili. Smatra se jednim od najsilovitijih među svetiteljima, pa se praznik svetkuje sa velikim strahopoštovanjem i brojnim običajima.
Prema narodnom verovanju, ako na današnji dan zagrmi – propašće sav rod oraha i lešnika. Ilija se u narodu poštuje kao božji izaslanik koji odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša, jer praznik pada u najtoplije i najsušnije doba godine. Zbog toga se veruje da se na današnji dan ne radi u polju niti ulazi u vinograde – kako se ne bi izazvao gnev svetitelja.
Od davnina je poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, a u narodu se kaže i da je pre podne leto, a posle podne jesen. Prema verovanju, nakon Svetog Ilije više se ne bi trebalo kupati u rekama.
Sveti Ilija nije umro, već se – prema predanju – živ plamenim kočijama uzneo na nebo. Zato se njegov lik slika na ikonama praznika Ilindana, a takođe se pojavljuje i na ikonama Preobraženja Gospodnjeg, jer se, kako se veruje, Ilija sa ostalim prorocima poklonio Hristu na Tavoru. Smatra se i da će se pred kraj sveta Ilija opet pojaviti kao preteča drugog dolaska Hristovog, da suzbije silu Antihristovu.
Sveti Ilija se u narodu poštuje i kao zaštitnik zdravlja. Na Ilindan se tradicionalno uzima med jer se veruje da je upravo tog dana najlekovitiji. Nekada je postojao običaj da majke decu mažu medom kako bi tokom cele godine bila zdrava.
Ovaj svetitelj je i čest izbor za ime dece – kao simbol snage, odlučnosti i neustrašivosti. Sveti Ilija se slavi i kao krsna slava u mnogim porodicama širom Srbije.
Zanimljivo je i da je Sveti Ilija zaštitnik srpskih vazduhoplovaca, a ta tradicija datira još iz 1924. godine. Iako je bila prekinuta posle Drugog svetskog rata, obnovljena je 1992. i od tada se ponovo obeležava.
Praznik Svetog Ilije Gromovnika ostaje duboko ukorenjen u verskom, kulturnom i narodnom identitetu srpskog naroda, kao dan poštovanja božanske sile, prirodnih pojava i mudrosti predaka.
Gradska opština Niška Banja danas proslavlja svoju krsnu slavu uz veliko okupljanje meštana i gostiju iz Niša.
