Izložbom slikara i likovnog kritičara Goceta Božurskog iz Kumanova, u Galeriji NKC svečano su otvoreni Dani Makedonske kulture u Nišu. To je 12.put za redom da Udruženje Makedonaca u Nišu, „Vardar“ organizuje ovu manifestaciju kojom se ne samo obeležava 8.septembar, Dan državnosti Makedonije, već i unapređuje kulturna razmena i slave dobrosusedski odnosi dveju naroda i država.
Makedonci u Nišu, njihove komšije i gosti iz Makedonije u Galeriji NKC. Udruženje Vardar opet ih je okupilo na otvaranju Dana makedonske kulture u Nišu. I to ne samo da obeleže Dan državnosti Republike Makedonije.
Mi predstavljamo i stvaralaštvo pripadnika makedonske nacionalne manjine u Srbiji, ali i umetnika iz Makedonije, doprinosimo da se uspostave novi i održe postojeći kontakti između dve umetničke scene, kao i unapređenju dobrih, odličnih odnosa između makedonskog naroda i srpskog naroda i naše dve države, kaže predsednik Udruženja Makedonaca „Vardar“ Niš, Blage Petruševski.
Goce Božurski, umetnik iz Kumanova, otvara Dane makedonske kulture izložbom dela najnovijeg stvaralačkog opusa iz poslednjih pet godina, koja pripadaju ciklusu „Wall Art“. Kao i svi članovi Vardar i mnogi Makedonci i sam je porodično vezan za Niš i Srbiju.
Prvi put sam „oficijalno,“ kao izlagač u Nišu, i to samostalnom izložbom, kaže kroz šalu Božurski i nastavlja: Imam ovde bratanca koji živi u Nišu sa porodicom, moja žena ima rodbinu, imam puno prijatelja, tako da sam često ovde.
Udruženje građana makedonske nacionalne manjine Nišavskog okruga „Vardar“ Niš postoji i radi 23 godine. Svih tih godina članovi Vardara su nastojali da predstave makedonsku kulturu i tradiciju, radili su na unapređenju kulturne i međunacionalne saradnje, bavili se humanitarnim radom, promovisali dobrosusedsku saradnju…
Ja se nadam da smo u tome uspeli jer nas i u Nišu i u Srbiji prepoznaju kao udruženja za lepo raspoloženje, pozivaju nas na svoje kulturne i humanitarne događaje, kaže Petruševski.
Granica sada postoji, ali to nije i ne može promeniti nas, ljude! Šteta što postoji, ali je tu. To je sada jedna šalterskakontrola koja se brže pređe, ali je najvažnije da su ljudi ostali isti, kaže Božurski.
Dani makedonske kulture nastavljaju se 11.septembra koncertom makedonskih narodnih igara, običaja i pesama Akademije Euroart iz Štipa na maloj sceni niškog Narodnog pozorišta. Dan kasnije Zakazano je književno veče sa makedonskim stvaraocima, a 17. septembar je rezervisan za makedonski film u sali NKC.
Ko je Goce Božurski
Goce Božurski rođen je 1958. godine u Kumanovu, a diplomirao istoriju savremene umetnosti u Skoplju 1984. Radio je kao kustos galerije u Kumanovu, bio je direktor Narodnog pozorišta u Kumanovu, a dve decenije pre penzionisanja bio savetnik za likovnu delatnost u ministarstvu kulture R.S. Makedonije.
Dela koja su izložena u Galeriji NKC su iz njegovog najnovijeg stvaralačkog opusa iz poslednjih pet godina, a pripadaju ciklusu „Wall Art“.
Nasuprot izvesnim tradicionalnim i konzervativnim prizvucima sa poetikom nostalgičnog realizma, Božurski ugrađuje elemente adocijativne apstrakcije u duhu enformela (kao što se za njegovo stvaralaštvo svojevremeno izrazio Nikola Kusovac).
Većina likovnih kritičara koji su se osvrtali njegovom likovnom stvaralaštvu, ističu da je on po opredeljenju realist i izrazit naturalist sa toplom, osećajnom južnjačkom prirodom intimiste koji u makedonskoj savremenoj likovnoj umetnosti unosi zrno istinite humanosti i patinu minulih vremena (Petar Petrović).
Motive i predmete obraѓuje do minucioznosti, dovodeći svaki detalj do savršenstva i vizuelne fascinacije, ali ne samo da bi postigao suvoparnu ubedljivost i materijalizaciju, nego sveobuhvatnu izražajnost celine i spiritualnu produhovljenost (Vojislav Vujanović).
U najavi izložbe Bžurskog, NKC navodi da su „dela Božurskog nostalgične evokacije niz konceptualiziranu preradu sastavnih elemenata koja intelektualno i lirski promišlja sa modernim pristupom koristeći asocijativan likovan govor izražavajući se sa simbolima i metaforama. On je autor sa izuzetnom kontemplativnom dušom prustovskog karaktera koji se bavi tematskim prostorom uspomena, tragajući po dragocenim predmetima i znakova izgubljenog vremena. Njegova dela su jasnim i samo njemu svojstvenom originalnom likovnom izrazu koji preko svojevrsne „metafizičnosti svakodnevnih predmeta postiže ležernost pritajene oduševljavajuće materijalizacije i egzaltacije.
Njegov kultivisani umetnički rukopis ga uključuje u autore visokog ranga koji se kreće između hiperrealističkog tretmana, simboličnosti, asocijativnosti sa apstraktno/enformelskih prizvuka i sve češќe potenciran konceptualan karakter.
Ove odlike koje ljubavna osećanja veličaju kao epicentralni tematski kontekst, zajedno sa fonom slike sa mnoštvom imena i inicijala ugraviranim u srcima imaju prevashodno značenje. U nekim, pored siline poruke bliske hipi pokretu „da se vodi ljubav, a ne rat“, autor ukazuje i na izgubljene ideale, društvene i ideološke problematike, poražavajuću eroziju vrednosti i etičku“, ocenjuju u NKC.
