Jesen je dobro poznata po mirisu ajvara i pečene paprike. Zimnica se uveliko sprema, a ima i onih koji je i kupuju. U svakom slučaju, dobro dođe tokom hladnijih meseci — ne samo zbog ukusa, već i zbog brojnih hranjivih vrednosti i benefita po zdravlje.
Zimnica je već godinama neizostavan deo domaće trpeze tokom jesenjih i zimskih dana. Neki je kupuju, neki sami prave, ali jedno je sigurno – bez nje se ne može.
Sem toga što je ukusna, zimnica je i zdrava zbog svojih nutritivnih vrednosti.
„Zimnica ima dve glavne uloge: prvo, kao riznica minerala, vitamina i vlakana, što je veoma važno u zimskom periodu, kada je izbor svežih namirnica ograničen. Druga važna uloga zimnice je što ona deluje kao prirodni probiotik. Naravno, postoji razlika između domaće i industrijske zimnice. Domaća hrana je uvek bolja, jer industrijska može sadržavati aditive i konzervanse poput sulfata, koji mogu izazvati alergijske reakcije, posebno kod dece“, kaže nutricionista Dejan Stepanović.
Možda je mnogima kada se spomene zimnica prva asocijacija ajvar, koji se I najteže sprema, ali tu i su fermentisani proizvodi poput kiselih krastavaca i kupusa, kao i kiselo-mlečni proizvodi koji su bogati mineralima, vlaknima i vitaminima.
„Takođe, neke namirnice imaju veću nutritivnu vrednost kada se konzumiraju kao zimnica, nego u svežem stanju. Na primer, kupus ima veću količinu vitamina C i vlakana kada se priprema kao kiseli kupus, a paradajz, kada se termički obrađuje, sadrži više likopena, koji pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova“, dodaje Stepanović.
Ipak, koliko god zimnica bila zdrava, treba da je izbegavaju osobe koje imaju problema sa hipertenzijom i disfunkcijom bubrega jer se za njihovu pripremu kao konzervans koristi so.
