U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup posvećen afirmativnim akcijama u oblasti nacionalnih manjina – temi koja otvara brojna pitanja o jednakim šansama, identitetu i društvenoj uključenosti.
Afirmativne mere imaju ključnu ulogu u smanjenju diskriminacije prema manjinskim zajednicama, jer omogućavaju stvaranje jednakih mogućnosti za sve društvene grupe, pomažu da se isprave istorijske nepravde i strukturne prepreke koje su određene zajednice dugo trpele. Naučni skup o afirmativnim merama koji je održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti treba da bude korak dalje ka ostvarivanju stvarne, a ne samo formalne jednakosti.
„Najčešće mere koje se primenjuju jesu mere u četiri oblasti – stanovanje, socijalna zaštita, zdravstvo i obrazovanje. Možda su javnosti najvidljivije mere koje se primenjuju u sferi obrazovanja. One su, zapravo, možda i najbolji pokazatelj koliko je zajednica zainteresovana da pomogne manjinama, u ovom slučaju najpre nacionalnim manjinama“, rekao je prof. Dragan Todorović.
Definisana je trenutna situacija.
Sudija Ustavnog suda Srbije Tomaš Korhec kaže da je, nažalost, naše zakonodavstvo miljama ispred realnosti u Srbiji, što ne znači da ove afirmativne mere, koje imaju za cilj ostvarivanje pune avnopravnosti između pripadnika većinskog naroda i nacionalnih manjina, nisu potrebne ili da su beskorisne.
„Često govorimo samo o pravima, pravima, pravima. U našim zakonima piše da imamo jednaka prava. Ove posebne mere služe, zapravo, za izjednačavanje mogućnosti da ta prava zaista i uživamo – ona koja zakon propisuje“, ocenjuje prof. Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta u Nišu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković dodaje da je velika diskrepanca između jednakosti propisane zakonom i jednakosti u stvarnim mogućnostima.
Jer svi smo, kako kaže, svesni da postoje određene društvene grupe u našem društvu koje su daleko od jednakih mogućnosti i jednakih pozicija.
„Koliko to zvuči čudno – kada kažete da postoji zakonski okvir, a s druge strane imate odsustvo primene. To je nešto što moramo da promenimo i to je nešto na čemu moramo da radimo zajednički“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Ninoslav Stojanović.
Predsednik Yurom centra Osman Balić najavljuje i konkretne akcije:
„Mi ćemo od sutra početi da radimo predlog nacrta zakona o jednakopravnom zapošljavanju. Mi zaista želimo da u tih 650.000 državnih službenika imamo 12.000 Roma. Pa da li mnogo tražimo? To će pokrenuti jedan pozitivan proces, a zemlju učiniti demokratičnijom. Jer ovo što vam pričam – to piše u Ustavu“, kaže Balić.
Da li je moguće postići stvarnu jednakost i dokle smo stigli?
„Ja mislim da to apsolutno treba da ostavimo kao cilj. A da bi to kao cilj bilo više od fraze, treba da vidimo izbliza šta je to stvarna jednakost i koji su mogući koraci. Znači, da li će se to ikad sto posto postići – nije sigurno. A da li je ljudska obaveza da se na tome nastoji – to jeste sigurno“, izjavio je akademik Tibor Varadi.
Afirmativne mere su privremenog karaktera, kako bi dovele do izjednačavanja mogućnosti i da, kada više ne bude barijera, utakmica bude ravnopravna za sve.
