Radul-begov konak u Zaječaru privlači sve više posetilaca. Ovaj značajan objekat, nekadašnje tursko svratište, danas je deo Narodnog muzeja, ali i izložbeni prostor i mesto održavanja brojnih manifestacija. Konak je omiljeno odredište za školske grupe i turiste.
Radul – begov konak – zgrada u sastavu zaječarskog muzeja koja predstavlja staru tursku arhitekturu, sačuvanu do danas. Kuća bogatog Radula ima prizemlje i sprat. Gornji deo je korišćen kao stambeni prostor, dok je prizemlje u tursko vreme nudilo hranu i smeštaj putnicima namernicima, dok su kasnije tu smeštene zanatske radnje. Danas se na spratu nalazi postavka o starom Zaječaru, a prizemlje je mesto brojnih kulturnih dešavanja.
“Zapravo, zgrada Radul-begovog konaka koja je sada vidljiva datira iz novijeg perioda. Na tom mestu je ranije postojao turski han, koji je kasnije preimenovan u Radul-begov konak. Ta zgrada je bila trošna, napravljena od blata i slame, i na njenom mestu danas se nalazi spomenik u formi zgrade koja je sada tu”, kaže samostalni vodič u Narodnom muzeju Zaječar Adrijana Jović.
„Pre svega, ovo je za Zaječarce i za ljude koji dolaze ovde, ovo je jedna od najstarijih građevina u Zaječaru, očuvanih pored turske vodenice. Ustvari, preciznije bi bilo spomenik orijentalne arhitekture s kraja 18. veka, jer postoje tragovi u izvorima da je tadašnji vidinski paša Osman Pazanoglu nakon što je čuo da su karavani bili ugroženi od bandita, naredio da se izgradi tursko svratište. Dakle, mesto gde bi karavani, odnosno putnici, mogli bezbedno da prenoće i ujutro produže svojim putem, što je zapravo bila i možda prva namena ovog mesta“, dodaje etnolog Miloš Jakovljević. 
Već nakon oslobođenja tih krajeva od Turaka, lokalno tursko stanovništvo se masovno selilo i svoje nepokretnosti uglavnom prodavalo bogatim Srbima. Konak je otkupio Radul Gligorijević, najbogatiji čovek obližnjeg sela Grljan, koji je dobio nadimak Radul – beg.
(„Ovaj objekat je bio mesto gde su se zanatlije i trgovci okupljali, gde su čak i čuvali svoja dobra i danima ih iznosili na tržnicu, na pijacu. I oni su zajedno i brinuli o konaku. Jer, nakon smrti Radul Bega, pojavio se problem oko nasledstva. U svakom slučaju, problem je rešen tako što su zanatlije i trgovci preuzeli objekat da se njime brinu i koriste njegove prostorije.Već kada je oformljen Narodni muzej, Radul Begov konak je postao depandans“, kaže Jakovljević.
Za istoriju starog Zaječara sve više se interesuju i mlađi. Konak posećuju učenici osnovnih i srednjih škola.
„U poslednje vreme, moram da priznam na svoje zadovoljstvo, da i učitelji, znači, pričamo i o nižim razredima i o višim razredima, pa i srednjoškolci dolaze ovde, to pre svega organizovano, dakle, sa svojim nastavnicima. I to je veliki pomak i dobra stvar, zato što je prirodno da deca upoznaju mesto u kojem žive prvo, pa onda da idu dalje, jer svakako, ima šta da se vidi, ima dosta toga zanimljivog što mogu da nauče, baš, bukvalno samo što izađu iz svog dvorišta“, dodaje Jakovljević.
“Turista ima i domaćih i stranih – naši susedi iz Bugarske nas rado posećuju, dolaze na manifestacije, u restorane i kafane, i aktivno učestvuju u bazarima koje organizujemo”, kaže direktorka Turističke organizacije Zaječara Dragan Gogić Rajković.
Narodni muzej u Zaječaru je otkupio konak od potomaka Radul – bega i njegovom rekonstrukcijom dobili su mnogo, kako sami Zaječarci, tako i turisti.
***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
