Da bi Srbija brže napredovala, nauka i privreda moraju da rade zajedno. O tome se govorilo u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, gde je predstavljen vodič sa konkretnim smernicama za povezivanje ova dva sektora kroz model industrijskih doktorata. Cilj je jednostavan – da se akademsko znanje brže prelije u rešenja koja kompanije mogu odmah da koriste.
Kako nauka i privreda mogu konkretno sarađivati – prvi vodič predstavljen u Nišu
U Nišu je predstavljen vodič koji je namenjen svima koji rade u nauci, inovacijama i privredi. Daje smernice kako se na doktorskim studijama uspostavlja saradnja koja donosi rezultate i istraživanje vodi pravo u praksu.
“Na žalost, i dalje su privredni subjekti su s jedne strane, a nauka sa druge strane privreda. Veza između njih je sporadična. Ponekad se desi, ali u glavnom je zasnovana na ličnoj inicijativi, na ličnim poznanstvima, nekim kontaktima koje uspostave pojedinci, ali ne postoji sistemski uređena saradnja. Mi smo upravo pomoću Smernice za industrijske doktorste želeli da predstavimo kako studenti doktorskih studija, uz pomoć visokškolskih ustanova, odnosno fakulteta, mogu da uspostave saradnju.” – kaže savetnica za inovacije i preduzetništvo NALED Maja Suzić.
Prvi uspešan primer već postoji na niškom Mašinskom fakultetu, gde doktorand i kompanija zajedno razvijaju robota kog su nazvali Agar. Tako naučno istraživanje postaje deo proizvodnje, a tehnologija odmah dobija primenu u poljoprivredi.
“Agar je autonomni poljoprivredni robot koji menja, reći ćemo klasično, naš stari Ferguson 539, namenjen radu u voćnjacima, vinogradima, povrtarskoj kulturi, a cilj je da se hronični nedostatak radne snage u poljoprivredi, koji postoji svuda u svetu, reši jednim savremenim metodama kao što je uvođenje automatizacije primenom robota.” – objašnjava dr Milan Banić sa Mašinskom fakulteta u Nišu.
U narednih pet godina, u Naučno-tehnološkom parku Niš planira se intenzivan rad na transferu tehnologije i još čvršćem povezivanju nauke i privrede. Ideja je da put od laboratorije do fabrike bude što kraći — kroz industrijske doktorate i zajedničke projekte koji jačaju domaću privredu i konkurentnost Srbije.
“Naša mala i srednja preduzeća koja, kao i svuda, čine većinu privrede po broju, ali i doprinosu ekonomiji, nemaju kapaciteta da se samostalno bave naučno-istraživačkim radom. Ako se ne bave naučno-istraživačkim radom, odnosno inovacijama, njihova konkurentnost će biti upitna, i njihov opstanak na tržištu i dalji rast jednostavno postaje upitan. Dakle, inovacije kroz saradnju sa naučno-istraživačkim organizacijama, čak i u tradicionalnoj industriji, sada su nešto što se mora, a više nije stvar želje i mogućnosti.“ – objašnjava direktor niškog NTP-a Milan Ranđelović.
Dokumenti koji su za sada predstavljeni u Beogradu i Nišu nastali su uz podršku Ministarstva nauke, NALED-a i StarTech projekta, kako bi savremena istraživanja lakše našla put do kompanija i pomogla mladim istraživačima da svoje znanje povežu sa realnim potrebama privrede.
