Koliko zapravo znamo o Niškoj tvrđavi po kojoj svakodnevno šetamo, uživamo u događajima, a ipak prostoru čija prošlost još nije dovoljno poznata? Prva monografija koja se bavi njenim nastankom i razvojem donosi odgovore zasnovane na dosad neobjavljenoj arhivskoj građi. Reč je o objedinjenom radu dvojice istoričara, jednog iz Niša, drugog iz Istanbula.
Niška tvrđava — simbol grada, omiljeno šetalište Nišlija i nezaobilazni deo svakodnevnog života. Ipak, da li dovoljno znamo o njenoj prošlosti, koliko je istražena, ko ju je gradio i šta se nalazilo iza ovih zidina?
Prva monografija koja je se bavi njenim nastankom i razvojem u osmanskom periodu delo je dvojice istoričara dr Milana Ranđelovića iz Niša i dr Ozana Čekmeza iz Istanbula. To je naučna sinteza o Niškoj tvrđavi i jedna je od najznačajnijih knjiga domaće istorije ove godine, možda i jedina na svetu koja obrađuje tvrđavu na ovakav način, ocenjuje stručna javnost.
„Monografija nam daje kompletan i naučno utemeljen uvid u to kako je tvrđava građena. Ne samo ko je učestvovao u izgradnji, već i kako je funkcionisala sama organizacija, što je do sada ostajalo izvan stručne i šire javnosti.“ – kaže Dušan Andrejević v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika Niš.
Monografija se zasniva na materijalu iz više od četrdeset osmanskih fondova i zapadnoevropskih arhiva. Obuhvata i stare mape, putopise, štampu i neobjavljene dokumente. Knjiga je podeljena u tri dela: o istoriji gradnje tvrđave, načinu na koji je građena i njenoj unutrašnjoj organizaciji.
„Unutar tvrđave postojala je precizno organizovana mreža ulica, glavne su dve Beogradska i Carska, račvale su se kao i danas I odvajali su ih vojni objekata, skladišta i radionica. To nije bio prazan prostor, već gusto izgrađeno urbano jezgro. Sve je bilo kontrolisano i prilagođeno vojnoj funkciji.“ objašnjava autor knjige dr Milan Ranđelović.
Ono što je još otkriveno ovim naučnim radom jeste da je tvrđava kroz vekove imala sopstvenu logiku, plan i ritam, potpuno odvojen od grada koji se razvijao izvan njenih bedema.
“Tvrđava je bila svet za sebe, izdvojen i veoma dinamičan. Jedna Atlantida koja tek buduće generacije treba da istražuju”, dodaje Ranđelović.
Monografija „Niška tvrđava (1689–1878). Nastanak i razvoj” biće promovisana i na Sajmu knjiga u Nišu, na štandu Niškog kulturnog centra.
