Da procedura doniranja matičnih ćelija nije nimalo komplikovana potvrđuje i Marko Herman. On je pre deset godina donirao matične ćelije devojci iz Kragujevca i od tada su postali poput porodice, povezani neraskidivim prijateljstvom. Poziva sve da se upišu u registar.
„Donirao sam pre 10 godina, samo su me pozvali iznenada pozvali i rekli da postoji potreba za doniranjem. U registru sam od 2008. godine. Procedura je bila brya, uradili su sve potrebne analiye i preglede i ja sam izabrao način doniranja iz bedrene kosti. Sama procedura je bila pod potpunom anestezijom, proveo sam jednu noć u bolnici, sutradan sam bio kod kuće. Naredenih dana oseća se mala bol na mestu gde su vadili te matične ćelije ali je normalna aktivnost posle par dana“, kaže Marko.
U momentu doniranja nije znao kome pomaže.
„To je bilo anonimno. Dve godine kasnije kada je transplamntacija biloa uspešna i kada se devojka oporavila saznao sam da je iz Kragujevca, sprijateljili smo se i sad smo praktično familija“, dodaje Herman.
