U organizaciji kulturnih i sportskih događaja, humanitarnim akcijama, ali i u epidemijama, poplavama, požarima, humaninatarnim akcijama – volonteri su uvek tu da pomognu. Danas je njihov dan koji se obeležava širom sveta. Kako su odlučili da postanu volonteri za Zonu plus pričaju Vladan Đuknić i Jovana Lazarevska iz Organizacije Crvenog Krsta koja broji oko 1700 članova.
„Ja sam tako došao preko profesorki i srednje škole. U početku mi je bilo zanimljivo, nisam mnogo znao o tome, ali vrlo brzo sam ukapirao i video u koji način rada ide. I tako da mi se odmah svidelo, rekao sam: „Ja sam ovde do kraja života. Tako da, kažem, taj neki osećaj dok se… Naravno, ništa ne tražimo zauzvrat. Zauzvrat tražimo da nam se pokaže neki osećaj zahvalnosti prema tome što radimo, i to je to. Taj osećaj koji mi doživimo, šta god da radimo, bilo koju akciju, nama samo daje snagu da budemo bolji, jači, da imamo što više aktivnosti. To je negde naša ideja i naš cilj.“, kaže Vladan Đuknić.
Kako je Jovana postala volonter?
„On me je uveo u Crveni krst. Tačnije, ja sam ranije volontirala, ali ne baš u Crvenom krstu, nego u drugim organizacijama. Ali, eto, on me je uveo pre četiri godine u Crveni krst. I evo, tu sam i dalje, biću tu i dalje. Zasvidelo mi se jako, mislim, razne aktivnosti, kao što je on pomenuo. Uglavnom, taj osećaj koji steknemo u sebi, kada damo tu neku nesebičnu žrtvu, kada pomognemo nekome, kada uspemo da nasmejemo nekog i tako dalje. Neko je u teškoj situaciji, nekome stvarno treba pomoć. To je nešto što nema cenu. I eto, to je najlepši deo svega. Izazov je i neka želja. Kao što nama želja da pomažemo drugima i da se nađemo drugima kada im je potrebna pomoć“, kaže Jovana Lazarevska.
