Mlade preduzetnice iz Niša, članice Udruženja za negovanje tradicije „Višnja“, pokrenule su uspešne biznise u ručnoj izradi nakita, sveća, torti i kolača. Svoje znanje i kreativnost prenose i ostalima. Govorile su na tribini u Nišu, u sklopu projekta „Tkano nasleđe mladih“.
Marija Stoiljković ima 20 godina i ručno izrađuje nakit i dekorativne svećice i aranžmane od sveća.
„Imam u planu da otvorim radionicu za izradu nakita i sveća, u prijatnoj atmosferi. Treba biti veoma koncentrisan dok se prave, treba mnogo vremena, ali to volim da radim. Tradicija je veoma važna, a sveće su veoma tradicionalne. Trudim se da ne zaboravimo tradiciju, kao i druženje, što predstavlja da ne zaboravimo tradiciju“, kaže Marija Stoiljković.
Jana Gojković pravi torte, kolače i sladoled.
„Imamo puno prostora da damo svoj lični pečat, imamo puno prostora za kreativnost, pogotovo u biznisima kao što je moj – izrada torti. Današnje torte su stvarno spektakularne, do detalja. Današnje torte su, da kažem, na nekom novom nivou u odnosu na tradicionalne torte. Potrebno je puno strpljenja, ali, s druge strane, puno kreativnosti, što je dobro, jer mi time dajemo svoj lični pečat”, kaže Jana Gojković.
Na tribini u Nišu predstavljen je deo projekta „Tkano nasleđe mladih“.
„Ovde se mogu videti i narodne nošnje i čilimi, jer smo koristili šare da bismo radili druge radionice.Prva radionica nam je bila pletenje rukama, što je bilo jako zanimljivo, jer nismo koristili igle, nego ruke. Mladi su bili oduševljeni, jer su konačno ruke koristile za nešto drugo – da naprave šal ili čak bluzicu, a ne da ih koriste za mobilne telefone“, kaže predsednica Udruženja za negovanje tradicije „Višnja“ Maja Sević.
Druga radionica bila je oslikavanje narodnih šara i prenošenje tih šara na platno, keramiku i staklo.
„Jako zanimljiva radionica i baš smo dugo ostali – učesnici nisu želeli ni da idu kući jer su želeli da probaju još tehnika. Uspeli smo tim šarama da ih malo vratimo u naše staro vreme, kada su te cvetne šare i šare sa narodnih nošnji ili čilima bile vrlo važne.Treća radionica bila je grančarija, koja je bila jako zanimljiva. Na točku smo pravili predmete, bili smo svi umazani i upeleni, ali smo naučili i meni je to bio prvi put da radim na točku“, kaže Sević.
U proseku je bilo od 15 do 20 učesnica po radionici. Učesnice su mogle da nauče i kako se na ramovima radi vez.
