Zato što je kralj Milan Obrenović, ozbiljan srpski vladar bio zanemarivan kao ličnost? Dokumentarni film „Kralj Milan Obrenović i Niš“ nema nameru da otkriva nove istine, već da prikaže suštinu I kralja Milana kao čoveka i vladara, kaže scenarista Vladimir Vučković. U Niškom kulturnom centru održana je pretpremijera filma, premijera je 11. januara, a pre toga će imati festivalsku karijeru.
ISTORIJSKI PORTRET JEDNOG VLADARA
Knez, a potom i kralj Milan Obrenović jedna je od najzanimljivijih i najkontroverznijih ličnosti srpske istorije. Iako je u pojedinim periodima bio osporavan, njegov doprinos razvoju Niša i oslobođenju grada je nesumnjiv. Dokumentarni film „Kralj Milan Obrenović i Niš“, koji je pretpremijerno prikazan u Niškom kulturnom centru, bavi se upravo njime.
“Kao ličnost, posebno, a kao vladar, još više, zato što je preživeo ozbiljnu propagandu koja je išla od pašćijeg radikala, preko Karađorđevića, pa sve do komunista. Nikoga nije štedeo, uopšte, u toj propagandi i napadima. Možda nijedan srpski vladar nije doživeo toliku igru sudbine protiv sebe.Ono što se tiče ovog filma, tema koju smo se držali je Kranj Bilan i Niš. To je suština priče. Nismo želeli da proširujemo na celu Srbiju, već smo se fokusirali na Niš. To nije bio slučaj sa svim vladarima. Oslobođenje Niša je njega potvrdilo kao vladara, jer je on kao maloletnik došao na presto, imao je manjak potvrd e svoje vladarske moći”, kaže scenarista Vladimir Vučković.
Kralj Milan Obrenović održao se na vlasti 20 godina, a sve što je ostavio za sobom postalo je nasleđe.
„Bio je ljubitelj umetnosti, a njegova zbirka slika bila je najbolja u Centralnoj Evropi. Skoro je u Galeriji Sanu bila izložba iz Milanove zbirke, koja je bila rasprostranjena po celoj Evropi. Kasnije je Kraljica Natalija rasprodala zbirku nakon njegove smrti, jer joj je ona postala suvišna”, dodaje Vučković.
Posle oslobođenja, kralj Milan je, zajedno sa svojom političkom, društvenom i vojnom elitom, od Niša napravio ne samo moderan grad, već i središte za dalje širenje uticaja na staru Srbiju, odnosno, na obnovu srpske vladavine.
„Mi nikada nismo imali boljeg kralja od kralja Milana. To je bio dovoljan motiv da se krene u istraživanje i u rad i da se napravi ovaj film. Sve ono što se danas zna – mi smo u filmu proširili sa još dvadesetak ili tridesetak novih podataka koje većina ljudi nikada nije čula. Na primer, sagradio je zgradu koju danas zovemo Banovina. U to vreme koštala je 250.000 dinara, što je danas nešto više od 44 miliona evra”, kaže producent Miodrag Miljković.
U Nišu, nažalost, ne postoje table koje jasno ukazuju na mnoge važne istorijske momente.
„Na Ćele kuli nema table gde je doveo ruskog konzula i rekao: Niš ne dam, čak i da ga ruska vojska napadne. Mi živimo u gradu koji je on iscrtao sa svojim arhitektom Francom Vinterom. Današnja Obrenovićeva se zvala pokrivena čaršija, nazvana tako jer je bila u sitnim dućanima, toliko tesno poređanim, da ste mogli da prođete njome, a da ne pada kiša”, objašnjava Miljković.
„Činjenica je da je izvršena revizija Sanstefanskog mira na Berlinskom kongresu, upravo zahvaljujući naporima Vlade Srbije i samog kralja Milana. To je jedan deo istorijskih činjenica koji možda nije dovoljno poznat široj publici”, kaže filmski kritičar Dejan Dabić, Niški kulturni centar.
Posle oslobođenja Niša od Turaka i nakon što je Niš ostao u granicama tadašnje Kneževine Srbije, grad se ubrzano i snažno razvijao. U tom periodu izgrađena je i prva železnička pruga na relaciji Beograd–Niš.
„Ovo je, rekao bih, jedan edukativan film koji ne bi trebalo da gledaju samo ljubitelji dokumentarnog filma, već bi mogao da posluži i kao svojevrsna školska lektira, odnosno nastavni materijal, i da se prikazuje na televizijskim stanicama. Film donosi veliki broj istorijski zanimljivih činjenica o doprinosu kneza i kralja Milana oslobođenju Niša i njegovom daljem razvoju”, zaključuje Dabić.
Film svoju premijeru ima 11. januara, a plan je da se prikazuje i na festivalima.
