Kako nove karbonske takse utiču na srpsku privredu? Od 1. januara počela je puna primena Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznatog kao CBAM. Ovim sistemom uvodi se karbonska taksa na robu koja se izvozi na tržište EU, a čija proizvodnja podrazumeva visoke emisije ugljen-dioksida. Istovremeno, Srbija je uvela nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida u iznosu od četiri evra po toni, koji će plaćati domaći proizvođači. Porez će plaćati energetski intenzivne industrije, poput proizvodnje čelika, gvoždja,cementa, aluminijuma, veštačkih đubriva i električne energije. Iz ovih industrija kažu da u prvoj godini izdaci neće biti veliki, ali će kasnije značajno uticati na proizvodnju.
“ Najveće promene biće vezane za energiju, pošto, kao što znamo, mi trošimo dosta električne energije, a proizvodnja kod nas nije baš zelena.Moraćemo pre svega da obratimo pažnju na sirovine i smanjenje potrošnje energenata.Porez će se tokom godina menjati. U 2026. to neće biti puno, ali će kroz godine značajno uticati na proizvodnju naše fabrike”, kaže Đorđe Sekicki, zamenik direktora Nissala.
Iako donosi dodatne troškove za privredu, stručnjaci ističu da CBAM dugoročno podstiče prelazak na čistije tehnologije i smanjenje štetnih emisija.
“ CBAM je u stvari taj, da kažemo, brat i sestra Sistema za trgovinu emisijama Evropske unije EU ETS-u, koji treba da spreči to curenje ugljenika. To jest, da dovede obavezu i za sve one proizvode koji su nastali van prostora EU ETS-a, tj. u trećim zemljama, a koji se plasiraju na tržište EU, da se uvedu u sistem i da se reguliše njihovo izveštavanje o emisijama i da se te emisije oporezuju”, kaže Tanja Lindell , pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije.
Nepovoljno je što je ugljen dioksid berzanska roba i cena će se menjati.
“ Ono što je nepovoljno jeste to što je ugljen-dioksid berzanska roba i što se sve vreme krećemo sa cenama od 80 do 100 evra. Ta cena je, očekivano, sada sa početkom primene od 1. januara porasla, već je negde oko 92 evra na današnji dan i verovatno će u prvom kvartalu preći i 100 evra, što će nepovoljno uticati na naše proizvođače”, kaže Tanja Lindell, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov ranije je izjavila da ovaj mehanizam predstavlja priliku za ubrzanje dekarbonizacije u Srbiji, naglasivši da će sredstva prikupljena od karbonskih taksi biti uložena u zelene projekte.
