Kamioni blokirali oko 20 transportnih prelaza na granicama Šengena, direktna šteta 100 miliona evra dnevno

Nastavlja se protest prevoznika na graničnim prelazima ka zemljama Šengena

Blokada teretnog saobraćaja u zemljama regiona na graničnim prelazima ka zemljama Šengena nastavlja se danas, zbog pravila Evropske unije kojau ugrožavaju profesionalne vozače i transportna preduzeća.

Prevoznici BiH, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su juče u podne terminale za teretni saobraćaj kao znak protesta zbog novih pravila koja ugrožavaju prevoz robe u zemlje EU i iz nje, zbog čega je, kako tvrde, jedna trećina profesionalniih vozača van pogona.

Zemlje Šengena se, tvrde kamiondžije, prema njima odnose kao prema turistima i migrantima, a više njih je zbog nepoštovanja nametnutih pravila proterano ili uhapšeno u zemljama EU.

Evropska komisija saopštila je juče da pažljivo prati situaciju, ali i da se propisi nisu menjali, samo su kontrole pooštrene.

„Mi smo svesni da za određen broj profesija u trećim zemljama koje nisu prekogranični radnici, da postoji potreba da ostanu u zoni Šengena duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Ovo ukljčuje profesije koje su vrlo mobilne, poput vozača kamiona, ali i sportista i umetnika na turnejama.  I to je nešto na čemu se radi i posledice će biti poznate, a takođe i u kontekstu nadolazeće strategije za vizni režim, koja je predviđena za kraj sedmice“, naveo je portparol Evropske komisije Markus Lamert.

Prevoznici zemalja Zapadnog Balkana započeli su u ponedeljak u podne blokade drumskog transporta na teretnim prelaza sa zemljama Šengena zbog neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja boravka njima na teritoriji Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti.

Najavljeno je da će prevoznici proširiti blokadu na još dva granična prelaza na istoku zemlje, nakon što su pojedini ruski prevoznici pokušali da zaobiđu postojeće blokade koristeći prelaze koji se ranije nisu koristili ili su bili u minimalnoj upotrebi.

Reč je o alternativnim graničnim prelazima sa Bugarskom – Mokranje, u blizini Negotina i Ribarci, u blizini Bosilegrada.

Procenjuje se da se oko 70 odsto robe u regionu prevozi drumskim saobraćajem tako da je, dok traju blokade, malo robe koja će moći da prođe. Roba sa prioritetom kao što su lekovi, žive životinje ili eksplozivne materije, imaju  neometani prolaz tokom blokada.

Čadež: Direktna šteta od blokada teretnih prelaza oko 100 miliona evra dnevno

Privredna komora Srbije saopštila je u ponedeljak da intenzivno radi na hitnom rešavanju problema boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni u saradnji sa komorama iz regiona Zapadnog Balkana.

Predloženo je uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u celoj Šengenskoj zoni, povećanje dozvoljenog broja dana boravka ili izuzimanje vozača iz sistema EES dok se ne postigne trajno rešenje, navode iz PKS povodom blokada teretnih prelaza sa zemljama  Šengena koje su u podne započeli prevoznici.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež obišao je jutros granični prelaz Batrovci, gde više od 50 kamiona blokira teretni saobraćaj i ukazao da direktna šteta od blokada prelaza i izvoza iz čitavog  Zapadnog Balkana iznosi oko 100 miliona evra dnevno.

“To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati da svaka proizvodna kompanija ima penale i kazne zbog neisporučene robe  između 10.000 i 50.000 evra dnevno. Ima oko 10.000 kompanija koje izvoze samo iz Srbije u EU, onda se može doći do zaista velikih brojki“, rekao je Čadež za Tanjug na prelazu Batrovci gde je razgovarao i sa prevoznicima koji blokiraju prelaz.

Naveo je da je za razliku od nekih raniji velikih kriza dobavljačkih lanaca, poput one izazvane kovid pandemijom ili nesrećom velikog tankera u Sueckom kanalu, trenutnu dobavljačku krizu izazvala nefleksibilnost evropske birokratije.

Čadež je kazao da više od dve godine privrednici sa prostora celog Zapadnog Balkana, iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore ujedinjenji ukazuju Evropi da je ovo veliki problem, kao i da kompanije iz EU koje proizvode u Zapadnom Balkanu ukazuju na to, ali da se rešenja ne nalaze.

“Sad imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe koče ili blokiraju“, rekao je Čadež.

Dodao je da su kompanije veoma zabrinute zbog trenutne krize i da je zato došao sa predsednikom Nemačko-srpske komore Filipom Simovićem.

“Tokom ove dve godine nismo imali nijedno rešenje. U poslednjih sedam dana devet vozača je uhapšeno samo u Nemačkoj. Evropska pravila se odnose na vozače kao i na emigrante u pokušaju i to dovodi praktično i do zastoja cele evropske privrede, ne govorimo samo o Zapadnom Balkanu“, rekao je Čadež.

Na pitanje da li očekuje reakciju EU i da se izađe u susret zahtevima koje traže prevoznici Zapadnog Balkana, Čadež je rekao da se nada da će evropska administracija, koja nije imala sluha za privrednike i kompanije iz Beograda, Prištine, Tirane, Sarajeva, Banja Luke, imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se, kako kaže, u ovoj situaciji obraćaju svojim vladama.

“Nadam se da će imati sluha da jednostavno ne ubiju svoju sopstvenu privredu, ovo i nije stvar samo naših kompanija i naših prevoznika. Prevoznici su se odlučili na ovu meru koja je krajnja nužda, ali sluha nije bilo. Poslednje dve godine smo uglavnom dobijali samo neke izgovore da su to pravila, da je to jednako napravljeno za celu Šengen zonu“, rekao je Čadež.

Naveo je da je u vreme kada je doneto pravilo o 90 dana boravka u zemljama Šengena u tom sistemu bilo pet do sedam zemalja, a da ih sada 29 i da je ceo region okružen zemljama Šengena.

Čadež je kazao da je PKS prošle godine oko 15 puta pisala svim mogućim “stejkholderima“ u EU, kao i da su Vlada Srbije i ministarstva pokušavali da nađu rešenje.

“Pre samo tri dana imali smo sastanak koji je inicirao premijer Macut, sa delegacijom Evropske komisije, sa ambasadorom EU u Srbiji i sa prevoznicima, gde smo saslušali jedni druge, ali ne i neka konkretna rešenja. A konkretna rešenja postoje, EU može da donese uredbu koja privremeno stavlja van snage, posebno za vozače kamiona“, rekao je Čadež.

Kada je reč o dugoročnim merama, podsetio je da posade u brodskom  transportu i avio prevozu ne podležu pravilu boravka u Šengen zoni.

“I vozači kamiona mogu da ne podležu. Sve je moglo da se reši i može da se reši ako postoji volja. A očigledno da volja ne postoji dok se ne zaustavi privreda, na žalost“, rekao je Čadež.

Simović: Nemačka privreda ekstremno pogođena blokadama prevoznika na Zapadnom Balkanu

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović izjavio je danas da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima u Zapadnom Balkanu veliki udarac za nemačku privredu imajući u vidu da je vrednost srpskog izvoza u tu zemlju pet milijardi evra godišnje.

Sa druge strane, član Upravnog odbora udruženja Međunarodni transport Mirko Bjelobrk kaže da su blokade teretnih terminala jedini način da se glas prevoznika Zapadnog Balkana čuje u Evropskoj uniji.

Simović je rekao na Batrovcima da je nemačka privreda  ekstremno pogođena ovim blokadama.

„Srbija izvozi u Nemačku robu u vrednosti od pet milijardi zbog čega trenutna situacija dnevno donosi gubitak između 100 i 150 miliona evra“, rekao je Simović.

Prema njegovim rečima, ove blokade nisu incident niti kratkoročni poremećaj već sistematsko upozorenje ne samo za domaću privredu nego i za odnose između evropske i srpske ekonomije.

On je ocenio da blokade prevoznika stvaraju i reputacioni problem ne samo za državu, već i za region i EU.

„Kao Nemačko-srpska privredna komora, zovemo na dijalog sve aktere, od evropskih institucija do vlada svih država regiona“, rekao je Simović koji je sa predsednikom PKS Markom Čadežom obišao jutros prevoznike koji blokiraju teretni granični prelaz na Batrovcima.

On je istakao da kada stanu lanci snabdevanja, ne staju samo prevoznici, već i cela industrija.

Na pitanje da li se nazire konkretno rešenje i da li je EU spremna da izađe u susret prevoznicama Zapadnog Balkana, Simović kaže da se još uvek radi na predlozima.

„Prvi zahtev prevoznika jeste da se sedne i razgovara, da vidimo opcije“, rekao je Simović.

Prevoznici: Ne vidimo drugo rešenje, država stala uz nas

Član Upravnog odbora udruženja Međunarodni transport Mirko Bjelobrk kaže za Tanjug da imaju kontakte sa EU od 2014. godine, da se komunikacija pojačala u prethodne tri godine, kao i da su učinili sve što su mogli da se taj problem reši.

Na pitanje da li očekuje da će Evropska unija izaći u susret njihovim zahtevima, Bjelobrk kaže da se nada da će se to dogoditi.

„Želim da se to desi, jer bi to pomoglo svima u regionu. Region se udružio oko problema, vi znate da su četiri države stale sa molbom da se nastupi prema Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji“, kazao je Bjelobrk.

Srbija, prema njegovim rečima, broji par hiljada firmi za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika.

Bjelobrk ističe da je država stala iza prevoznika kada je u pitanju ovaj problem.

„Država se stvarno potrudila, što se njene moći tiče, da dejstvuje. Nadam se da dejstvuje i dalje i da će zajedno s nama probati da ih namoli da nam malo popuste i da nas puste da radimo“, kazao je Bjelobrk.

Vučić: Srpeman sam da razgovaram sa prevoznicima i da saslušamo njihove molbe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je spreman da razgovara sa prevoznicima koji blokiraju teretne terminale na graničnim prelazima i dodao da je država spremna da sasluša njihove molbe.

Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara u Velikoj Drenovi povodom protesta prevoznika i naglasio da je svaki put u EU molio da Unija uzme u obzir zahteve prevoznika.

„Vidite kako se razlikujemo. Danas su na N1 pravili kampanju protiv prevoznika, da nema nikakvog razloga i da oni nešto muljaju. Ne, ljudi se bore za svoja prava. Ne znam kako da pomognemo, svaki put sam molio u EU da uzmu u obzir njihove zahteve. Ako mi možemo nešto da učinimo i pomognemo spreman sam da razgovaramo i da čujemo njihove molbe“, rekao je Vučić posle obilaska renovirane škole u Velikoj Drenovi.

Macut: Zastoji na teretnim prelazima posledica nefleksibilnosti administracije EU

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da su vozači kamiona blokirali više od 20 teretnih prelaza zbog neadekvatne reakcije EU po pitanju tretmana profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni, a to je apsolutno uzrokovano nerazumevanjem i nefleksibilnošću administracije u Briselu, ali da se nada da će uskoro biti nađeno rešenje za prevoznike iz Srbije i regiona.

On nije mogao da kaže precizno kada će problem biti rešen, navodeći da je razgovarao sa ambasadorom EU u Srbiji (Andreasom fon Bekeratom) i da je tražio hitan sastanak pošle nedelje.

„Mi se nadamo da će postojati neka varijanta izuzeća ili bar privremenog rešenja za te ljude da dobiju to, mislim da ne bude kruto brojanje dana. Dali smo vrlo dobre ideje, tipa brojanje sati umesto brojanje dana boravka. Znate, vi kad uđete u ponoć i jedan minut ili minut pre ponoći, vama se računa taj dan koji ste ušli i odmah već sledeći dan 24 sata, iako ste bili dva minuta“, rekao je Macut za RTS.

Prema njegovim rečima, administrativni sistemi su po prirodi tromi, naročito na nivou Evropske unije.

„Ako je naš sistem u Srbiji krut, možete zamisliti kako to izgleda na nivou EU sa 450 miliona ljudi, gde se odluke donose sporo i bez dovoljno fleksibilnosti“, naveo je premijer.

Macut je podsetio da Srbija već tri godine pokušava da dobije produženje ili izuzeće u vezi sa pravilima boravka za profesionalne vozače u EU, ističući da je o tom pitanju lično razgovarao na londonskom samitu Berlinskog procesa, kao i na sastanku Zapadnog Balkana u Tirani.

„Predložili smo da se zemlje Zapadnog Balkana, uz podršku Velike Britanije, udruže i upute zajedničko pismo EU. To smo i učinili i pismo je poslato predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, kao i premijerima Italije, Nemačke i Francuske“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, cilj je da se dobije izuzeće za profesionalne vozače koji prevoze robu koja nije samo srpska, već je od značaja za celo evropsko tržište.