Lažno predstavljanje i vrbovanje dece za pornografski sadržaj najčešći su oblici digitalnog nasilja, a žrtve mogu biti svi – i mlađi i stariji, kažu psiholozi i upozoravaju da su posledice ozbiljne i dugotrajne. Kako prepoznati digitalno nasilje i kome se obratiti za pomoć?
Digitalno nasilje – oblik agresivnog ponašanja koji se sve više koristi i to putem digitalnih tehnologija, platformi i društvenih mreža. Svaki sadržaj na internetu može biti iskorišćen protiv neke osobe i niko nije pošteđen, ni mlađi ni stariji, kaže psiholog Violeta Vučković iz Psiho centra MM u Nišu.
“Najčešći oblici digitalnog nasilja su lažno predstavljanje i vrbovanje dece za pornografski sadržaj, što je po mom mišljenju i najteži oblik digitalnog nasilja. U tim situacijama se deca iskorišćavaju, često nesvesna šta im se zapravo dešava. Osobe koje stoje iza takvih profila najčešće se ne predstavljaju svojim pravim identitetom, kriju ime, prezime i zanimanje, kako bi zadobile poverenje žrtava koje kasnije zloupotrebljavaju”, objašnjava Vučković.
Upravo ta anonimost na internetu ohrabruje digitalne nasilnike. Društvene mreže svakako doprinose svemu tome. Termin „prijatelj“ često zavara, naročito mlađu populaciju, pa se sadržaji dele bez razmišljanja o tome kako mogu biti zloupotrebljeni, smatra Vučković:
“Digitalno nasilje često proizlazi iz lične agresije i nemogućnosti kontrole sopstvenih emocija. Posledice po žrtve su ozbiljne: psihičke i fizičke, uključuju uznemirenost, strah, pad koncentracije, nesanicu i depresiju. Život osobe se u potpunosti menja od trenutka kada postane svesna da je žrtva nasilja. Zbog toga je izuzetno važno ne ćutati.O digitalnom nasilju treba govoriti na svim nivoima. Neophodno je razgovarati sa osobama od poverenja – roditeljima, prijateljima, stručnjacima – i prijaviti nasilje nadležnim institucijama. Postoje i telefoni za prijavu digitalnog nasilja”.
Kako prepoznati digitalno nasilje?
“Prvi znak da je neko žrtva digitalnog nasilja jeste kada vidi sopstveni sadržaj koji je izmenjen, zloupotrebljen ili predstavljen na način koji mu nije prijatan. Ako se ne smejemo tom sadržaju i osećamo nelagodnost, to je jasan signal da se radi o nasilju”, dodaje psiholog Violeta Vučković.
Dodaje da kao pojedinci možemo doprineti smanjenju digitalnog nasilja tako što ćemo deliti pozitivne sadržaje – uspehe u sportu, umetnosti, talente – umesto širenja ponižavajućih slika i snimaka. Na društvenim mrežama postoje i bezbednosni alati– podešavanja privatnosti, ograničavanje vidljivosti profila i sadržaja samo na određeni krug ljudi.
