Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „S&P“ Global Ratings povećala kreditni rejting Republike Srbije

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „S&P“ Global Ratings povećala je kreditni rejting Republike Srbije na investicioni, na nivou „BBB-„ sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje.  Agencija Blumberg anliziraći novi rejting Srbije ukazuje na mere koje je država preduzela kako bi ostvarila taj uspeh. To se pre svega odnosi na stabilnost valute i kontrolu javnog duga, kao i na uspeh srpskih obveznica na međunarodnom tržištu. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali kaže da je ovo zajednički uspeh svih građana Srbije i vest od ogromnog značaja za celu našu zemlju.

Ministar Mali: Srbija 2012. godine bila četiri nivoa kreditnog rejtinga iza današnjeg

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali nije želeo danas da komentariše izjavu potredsednika Stranke slobode i pravde Dušana Nikezića da Srbija neće dobiti investicioni rejting zbog preteranog zaduživanja i zbog povećanja javnog duga.

„Mnogo je lep trenutak da bih komentarisao Dušana Nikezića i Dragana Đilasa i njihovu propalu ekonomsku politiku. Oni su pokazali šta znaju i šta umeju. Pobegao im je Međunarodni monetarni fond (MMF) 2011“, rekao je Mali na konferenciji za novinare u Ministarstvu finansija povodom povećanja kreditnog rejtinga Srbije na investicioni.

Mali je podsetio da je Srbija 2012. godine, do kada su oni vodili srpsku ekonomiju i privredu, Srbija bila četiri nivoa kreditnog rejtinga iza ovog gde je danas.

„Država je propadala. Imali ste skoro pola miliona ljudi koji su ostali bez posla od 2008. do 2012. godine, državu koja je bila potpuno uništena, a fabrike bez perspektive, nisu imali novca da isplate penzije tog meseca. Bili smo u četvrtoj, a danas smo u prvoj ligi“, istakao je Mali.

On je na pitanje da prokomentariše izjavu bivšeg ministra finasija Srbije Dušana Vujovića da su „iluzije“ da će prosečna plata u Srbiji 2027. godine biti 1.400 evra rekao da je dobijanje investicionog rejtinga najbolji odgovor.

„Mi smo svako obećanje koje smo dali ispunili, tako da ćemo i 2027. godine, u decembru mesecu, imati prosečnu zaradu Srbiji od 1.400 evra“, naglasio je potpredsednik Vlade Srbije i dodao da on ima veliko poštovanje prema Dušanu Vujoviću jer je deo njegovog rada utkan u uspeh naših javnih finansija.

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „S&P“ Global Ratings povećala je kreditni rejting Srbije na investicioni, na nivou „BBB-“ sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje.

Mali je istakao da očekuje u mesecima pred nama nove izveštaje preostale dve rejting agencije, odnosno da bar jedna od njih takođe potvrdi taj investicioni kreditni rejting, što je, kako je naglasio, još jedan veliki korak napred.

Investicioni rejting značiće za Srbiju niže troškove zaduživanja i više investicija

Srbija je prvi put dobila investicioni kreditni rejting, na nivou „BBB-„, od jedne od tri renomirane svetske rejting agencije „S&P“, što znači da ima zavodoljavajuću sposobnost izvršenja finansijskih obaveza i umeren kreditni rizik.

To znači i da će naša zemlja na međunarodnom tržištu kapitala moći jeftinije da se zadužuje, jer je ocenjena kao zemlja koja može na vreme da izmiruje svoje dugove.

Kreditni rejting je jedan od ključnih pokazatelja za investitore prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju bilo da se radi o otvaranju fabrike, na primer neke strane direktne investicije ili o kupovini državnih obveznica – portfolio investicije.

Viši kreditni rejting predstavlja veću sposobnost države da vraća svoje dugove i manji rizik za investitore, a pozitivni efekti višeg rejtinga su veći priliv investicija i niži troškovi zaduživanja države.

Srbiji su tokom 2024. godine poboljšani izgledi za povećanje kreditnog rejtinga od sve tri renomirane rejting agencije (S&P, Fitch Ratings i Moody’s), a sada je i zvanično ušla u grupu zemalja sa investicionim kreditnim rejtingom.

Američka agencija „S&P“ Global Ratings (Standard & Poor’s) podigla je u petak dugoročni kreditni rejting Republike Srbije u stranoj i domaćoj valuti na investicioni nivo „BBB-„, sa neinvesticionog „BB+“.

Istovremeno, podigla je i kratkoročni kreditni rejting u stranoj i domaćoj valuti na „A-3“ sa „B“.

Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana i trenutno jedina zemlja kandidat za članstvo u EU, koja ima investicioni rejting.

Kreditni rejting neke države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze odnosno da otplaćuje svoje dugove.

Skala kreditnih rejtinga obuhvata 22 različita nivoa rejtinga.

Mogu se podeliti u dve osnovne grupe:  rejtinzi investicionog ranga (Investment Grade), koji obuhvataju 10 najviših nivoa rejtinga i rejtinzi neinvesticionog ranga (Non-investment Grade) koji obuhvataju 12 nižih nivoa rejtinga.

Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti onoga ko se zadužuje da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima.

Kreditne rejtinge dodeljuju institucije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, poznate kao agencije za kreditni rejting.

Agencije za kreditni rejting imaju značajan uticaj na finansijsko tržište, jer investitori i izdavaoci pomno prate rejtinge koje one daju.

Prilikom donošenja investicionih odluka investitor upoređuje rejtinge koje imaju finansijski instrumenti sa stepenom rizika koji je za njega prihvatljiv.

Rejting izdavaoca ili hartije utiče na trošak zaduživanja izdavaoca.

Takođe, rejting dodeljen državi ima uticaja na kreditne rejtinge drugih izdavalaca sa sedištem u toj državi.

Kriterijumi investiranja često su povezani sa minimalnim kreditnim rejtingom koje neka hartija od vrednosti odnosno njen izdavaoc moraju da imaju.

Osnovne aktivnosti agencije za kreditni rejting su analiziranje i davanje mišljenja o kreditnoj sposobnosti kompanija „corporate rating“ i država  „sovereign rating“.

Pored toga postoje rejtinzi lokalnih samouprava „municipality rating“, rejtinzi projekata „project rating“, finansijske snage banaka „financial strength rating“ itd.

Takođe, agencije za kreditni rejting daju kreditna mišljenja o strukturiranim finansijskim proizvodima.

Tri najuticajnije agencije na finansijskom tržištu su: Standard & Poor’s (S&P), Moody’s Investors Service (Moody’s) i Fitch Ratings (Fitch).

S&P, Moody’s i Fitch izdaju dve različite vrste kreditnog rejtinga države: rejting izdavaoca i rejting dužničkih hartija od vrednosti.

Ova dva rejtinga su za državu najčešće jednaka sve do nivoa bankrota, kada se može desiti da država selektivno izabere za koje dužničke hartije od vrednosti će nastaviti izmirivanje obaveza (SD – selective default).

Agencija za kreditni rejting S&P ocenjuje kreditni rejting države na osnovu sveobuhvatne kvalitativne i kvantitativne analize, koja uključuje sagledavanje i ocenu: efikasnosti institucija i političkih rizika, ekonomske strukture i izgleda rasta, eksterne pozicije države, mogućnosti održavanja fiskalne ravnoteže, nivoa i promene javnog duga, kao i efikasnosti i kredibiliteta monetarne politike.

Sličnu metodologiju baziranu na analizi makroekonomskih i političkih faktora, kao i internog i eksternog okruženja zemlje koristi i agencija Fitch.

Obe agencije za ocenu kreditnog rejtinga koriste početna slova abecede A, B, C, D, pri čemu se ocena AAA tumači kao najbolja, a ocena D kao najgora, objašnjeno je na sajtu Narodne banke Srbije.

Ocene, odnosno kategorije od AA do CCC mogu sadržati znak + ili –  kako bi se pokazao njihov relativan položaj u okviru glavnih rejting kategorija.

Ocene, takođe, sadrže izglede (outlooks) po pitanju potencijalnog kretanja rejtinga u budućnosti.

Izgledi mogu biti pozitivni (positive), negativni (negative), stabilni (stable) i razvojni (developing).

Pozitivni izgledi ukazuju da bi rejting mogao biti povećan u budućnosti.

Negativni izgledi ukazuju da bi rejting u budućnosti mogao dalje da opada, dok stabilni izgledi pretpostavljaju da će se rejting i u budućnosti zadržati na istom nivou.

Razvojni izgledi se retko javljaju i ukazuju da će najverovatnije doći do promene rejtinga u narednih godinu do tri godine.