Badnji dan poslednji je dan božićnog posta i važan porodični praznik. Naš narod je gotovo sve praznike ukrasio običajima, ali su oni tu samo da ih upotpune, kaže redovni profesor Bogoslovije protojerej dr Boban Stojković.
„Naše okupljanje je uvek oko crkve, oko Bogomladenca Hrista. To je suština praznika – Bog je postao čovek, postao je dete, postao je jednak nama i zato smo za ovaj praznik vezali epitet najradosniji praznik“, dodaje protojerej Stojković.
Jedino mi od pravoslavnih naroda imamo običaj da unosimo badnjake u svoj dom.
Badnjaci se pale i u portama hramova širom Srbije i to datira iz osamdesetih i početka devedesetih godina. Etnolozi i sociolozi to vezuju za urbanizaciju Srbije.
„Kako smo prešli u gradove onda je došlo do toga da nemamo drugo mesto gde ćemo običaje ispuniti osim u portama hramova i manastira. Mi danas u našem hramu i svim hramovima SPC imamo običaj da se okupljamo, služimo praznično bdenje, osvećujemo badnjak i delimo grančice i činimo na neki način to što su radili naši preci“, dodaje protojerej dr Stojković.
Centralni dan proslave, Božić obeležava se tradicionalnom Ponoćnom liturgijom koja počinje tačno u ponoć. U jutarnjim satima služi se Sveta arhijerejska liturgija, a praznični dan će se završiti večernjom službom.
