Čuvari zaboravljene tvrđave
U srcu Niša, na rubovima tvrđave koja vekovima čuva priče grada, stoje barutane – nekadašnje džebane izgrađene između 1720. i 1723. godine, čuvari municije i baruta. Njihovi kameni zidovi, hrapavi i hladni, prekriveni znakovima vremena, šapuću o vekovima zanemarivanja. Četiri barutane, četiri tihi svedoka prošlih epoha, decenijama su stajale zapuštene, oronule, pod teretom neispunjenih obećanja i tišine koja je obavijala njihove hodnike poput guste magle. U njima se mogla čuti samo tišina – duboka, teška, vekovima neprekinuta – dok je grad, ispod njih, neumorno živeo, ali ih je često zaboravljao.
Zapuštenost i neostvareni planovi
Pre desetak godina postojali su ambiciozni planovi da se barutana na istočnoj strani tvrđave obnovi i pretvori u planetarijum – vizija koja je obećavala zvezdani svet unutar drevnih zidina. Ali, kao i često u prošlosti, od toga još nije bilo ništa. Zvezde su ostale na nebu, a barutana je stajala – tiha, neispunjena, podsećajući na sve one planove koji su nestajali pre nego što su uopšte dobili oblik. Samo Barutana br. 4, konačno obnovljena, otvorila je vrata za javnost i pretvorena u izložbeni prostor, svetionik života među ruševinama, dokaz da upornost i sistematsko ulaganje ipak mogu da probude uspavanu tvrđavu.
Obnova Barutane br. 4
Grad Niš, zajedno sa Turističkom organizacijom, pokrenuo je i projekat koji ne popravlja samo kamen, već pokušava da probudi duh zaboravljenih vekova. Fondovi Evropske unije dali su snagu zidovima koji su vekovima ćutali, dok su istovremeno sanirani i umetnički ateljei ranjeni u požaru – prostor gde umetnost i istorija sada mogu da dišu i stvaraju.
„Barutana treba da postane primer onoga šta treba da postanu svi objekti u Tvrđavi, jedan dinamičan kulturno-istorijski prostor u kome će se dešavati najznačajnije kulturne i društvene aktivnosti u gradu“, ističe Goran Milosavljević, istoričar i direktor Turističke organizacije Niša.
Zakoračiti kroz vrata Barutane br.4 sada znači ući u vreme viteštva. Udruženje „Zmajeva Griva“ pripremilo je izložbu srednjovekovne opreme i svakodnevnih predmeta, od oklopa do strelica i alata, pretvarajući prostor u živi dokument prošlosti. Streličarstvo i viteške igre pozivaju posetioce da ne budu samo posmatrači, već učesnici – da osete dah istorije i iskušaju hrabrost i spretnost svojih predaka.
Projekat „Tabula Peutingeriana“
Revitalizacija barutane deo je šire vizije projekta „Aktivna zaštita kulturnog nasleđa – Tabula Peutingeriana“, koji Niš povezuje sa kulturnim rutama iz antičkog i srednjeg veka. Inspiracija za projekat je Pojtingerova karta, preslikana u 13. veku, a ponovo otkrivena u 16. veku, koja prikazuje Niš kao značajan grad, most između Singidunuma i Konstantinopolja.
„Zato smo uzeli tu kartu kao inspiraciju za ovaj projekat, koji predviđa povezivanje grada Niša sa okolnim opštinama, koje takođe imaju šta da ponude od kulturno-istorijskih turističkih potencijala“, dodaje Milosavljević.
Projektom je predviđena obnova umetničkih ateljea i kazamata u Niške tvrđavi, ali i promocija kulturne rute Via Peutingeriana, koja povezuje istorijske i kulturne lokalitete urbanog područja Niša i susednih opština Svrljig, Merošina i Gadžin Han. Renovirane barutane nisu samo izložbeni prostori; one postaju mesta susreta – diskusija, okruglih stolova, kulturnih i umetničkih aktivnosti.
„Ti ‘kazamati’ i ateljei biće pretvoreni u centre kreativne industrije“, naglašava Milosavljević.
Vrednost projekta je gotovo 1,5 miliona dolara, a ovim ulaganjem, tvrđava postaje više od kamenih zidova – ona postaje prostor u kojem prošlost razgovara sa sadašnjošću, a istorija dobija glas koji govori o životu, umetnosti i kulturi.
Prošlost koja progovara 
Obnova Niških barutana nije samo restauracija kamenih zidova; to je čin buđenja – trenutak kada prošlost, nakon vekova zaborava, neispunjenih obećanja i srušenih planova, konačno progovara. U toj tišini i kamenu, među zidovima koji su nekada čuvali barut i snove, Niš pokazuje da istorija nije samo ono što je prošlo – ona je poziv da grad, njegova umetnost i njegovi ljudi, budu deo priče koja traje, vekovima, kao večiti odjek vremena.
I dok se Barutana br. 4 svetli kao simbol obnove, ostale barutane i dalje čekaju, u tihom mraku svojih zidova, podsećajući nas da svaki projekat počinje od odlučnosti, a istorija ne prašta lenjost. Zapuštenost i neispunjena obećanja sada dobijaju glas, a glas taj je istovremeno kritika i inspiracija – podsećanje da vreme čeka, ali ne čeka zauvek.
