FOTO: Pixabay

Depresivni poremećaj je jedan od tri najčešćih uzorka oboljevanja u svetu pored ishemijske bolesti srca i cerebrovas Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

DEPRESIJA NIJE ONAKVA KAKVOM JE ZNAMO

– Sam pojam depresije poslednjih godina, a možda I decenija je prisutan u svakodnevnom govoru, i svako tom pojmu daje neko svoje značenje, ono kako mi posmatramo depresiju, to je jedan klinički poremećaj, koji pripada spektru afektivnih poremećaja, odnosno, poremećaju emocija. Zašto je to tako? Zato što je u osnovi depresije jedna patološka tuga, odnosno neraspoloženje – objašnjava Miloš Rakić psihijatar Doma zdravlja Niš.

VEĆINA PACIJENATA NE ZNA ZAŠTO OSEĆA TUGU

– Kod nas dolazi veliki broj pacijenata koje zaista mi ispitujemo u tom pravcu, Mi ih pitamo da li postoji razlog zašto se tako osećaju, ili da li postoji neki razlog što se tako osećaju, da li se dogodio neki stresan događaj sa kojim povezujete početak vaših simptoma. Međutim, I sami pacijenti ne znaju što im se to događa I zašto se osećaju tako kako se osećaju – objašnjava dr Rakić.

KADA SMO U PROBLEMU ?

Rađene su različite studije gde je pokušano da se utvrdi gde je ta granica tuge kada bi trebalo da potražimo pomoć, I ta granica ne postoji objašnjava dr Rakić I dodaje: Neki možda najplastičniji primer jeste žalovanje. Dakle, kada izgubimo bliskog člana porodice. Rađena su studije koliki bi bio taj normalni period žalovanja I po poslednjoj klasifikaciji taj period je produžen na godinu dana, a prvo je bio šest meseci.
Dakle, ne postoji jasna granica kada se treba javiti lekaru. Pacijenti sami osete kada im je potrebna pomoć, ili njihovi članovi porodice, ljudi iz njihove okoline sugerišu da je njima potrebna pomoć. kažu lekari.

U SRBIJI PREKO 250.000 DEPRESIVNIH LJUDI

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine depresija je postalavodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.

NIJE SAMO TUGA SIMPTOM

Bezvoljnost, nesposobnost doživljavanja radosti, nesanica, hipersomnija, poremećaj apetita, smanjenog ili pojačanog, javljanje pesimističnih misli, ideja krivice, bezvrednosti I dr samo su neki od simptoma koji se javljaju kao symptom depresije, I baš zbog toga se ova bolest smatra još jednim nevidljivim invaliditetom.

– Ukoliko se takvo stanje prolongira sa jednim takvim misaonim tokom, to može da dovede do suicidalnih misli ili namera. Što je zapravo najteži oblik depresije na koji treba obratiti pažnju.

KAKO SE LEČI DEPRESIJA?

Kako se zapravo leči depresija? Neretko, posegnemo sami za metodom sam svoj izabrani doctor pa na svoju ruku uzimamo lekove, za prehladu, bol I slično. Ipak, kada je u pitanju depresija lekari ne preporučuju uzimanje medikamenata za lečenje depresije na svoju ruku.

– Uvek treba konsultovati lekara psihijatra. Ako ne njega, onda u najmanju ruku svog izabranog lekara odnosno lekara opšte prakse – kaže Rakić.

 

KOLIKO PSIHIJATRIJA MOŽE DA POMOGNE?

Psihijatri  i psihijatrija u borbi protiv depresije može dosta da pomogne.

– Imamo vrlo dobre rezultate, pogotovo poslednjih decenija, od kada su se pojavili antidepresivi. Antidepresivi nove generacije su mnoge bezbedniji sa manje neželjenih efekata. Ipak, kod pacijenata tu nailazimo na neki otpor, da I kad im preporučimo antidepresive oni ne žele jer veruju da antidepresivi stvaraju zavistnost. Međutim, antidepresivi ne stvaraju zavisnost. Imaju vrlo jedan dobar profil neželjenih reakcija I ne trebaju da se izbegavaju.

‘’POTISKIVANJE’’ EMOCIJA KAO JEDAN OD VIDOVA LEČENJA

Nije retkost da ljudi koji prolaze kroz neke teške životne trenutke ne žele da se podvrgnu kliničkom lečenju I tretiranju bolesti terapijom, nego često se odlučuju da svoje emocije ostave po strani, potisnu ih duboko u sebe I sačekaju da teški trenuci samo prođu.

– To je jedno kompleksno pitanje, da li je to dobro ili ne. Sa tim se mnogo ljudi suočava, I ja ne želim da sporim bilo kog čoveka da se izbori sa nekom situacijom koliko god ona stresogena bila za njega. Kada se treba javiti na lečenje? Onda kada vam prevazilaženje tog problema oduzima previse energije. Najčešće depresivni pacijenti imaju dobar uvid u svoje stanje. Vrlo često dolaze sami na lečenje.

ŠTA BRINE LEKARE?

Gotovo pedeset posto dijagnostikovanih depresija među pacijentima kao simptom bolesti ne nude neraspoloženje. I to je ono što najviše zabrinjava lekare, kaže psihijatar dr Milan Rakić.

– U tim situacijama pacijenti se obično javljaju drugim lekarima, koji nisu psihijatri, zbog nekih nespecifičnih tegoba koje ne mogu da budu objašnjeni nekim organskim uzrokom. Najčešće se radi o glavobolji, bolovima u vratu, bolovima u kičmenom stubu, nedostatku energije, malaksalost.

Ipak, lekari drugih specijalnosti dobro prepoznaju te skrivene simptome depresije pa pacijente kod kojih se javi tzv. ‘’maskirana depresija’’ upućuju na lekare psihijatre, kaže Rakić.

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA – 10. OKTOBAR

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se od 1992. godine jer postoji sve izraženija obaveza da se o ovom problemu govori i radi na njegovom rešavanju.

Mentalni poremaćaji pogađaju ljude oba pola, svih starosnih uzrasta, iz svih sredinaStatistički podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine ukazuju na to da 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije, samo jedne forme mantalnog poremećaja.

Depresija je glavni uzrok invalidnosti i nalazi sena četvrtom mestu globalnog opterećenja od bolesti.

I SVETSKI DAN ZDRAVLJA POSVEĆEN DEPRESIJI

Koliko je važno za medicinu kao u globalu da se svest o depresiji širi I da se svi ljudi što bolje upoznaju sa simptomima I problemima depresije govori I podatak da je pre šest godina 7. April Svetski dan zdravlja bio posvećen upravo depresiji pod sloganom ‘’Depresija – hajde da razgovaramo’’.