BRNABIĆ: NOVA VLADA PRED VEĆIM IZAZOVIMA (VIDEO)

Naredna Vlada će se suočiti sa izazovima mnogo većim i mnogo zahtevnijim nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine, istakla je mandatar za sastav nove vlade Ana Brnabić.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/ bg

“Svako na svetu je mislio da nakon pandemije korona virusa dolaze bolji dani – dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga, desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata – rat na evropskom kontinentu. Od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, sve u svetu, a posebno na evropskom tlu, se promenilo. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su: energetika i inflacija“, navela je Bnabić u ekspoze pred poslanicima u parlamentu.

Ona je ocenila da svet polako, od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.

„U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom. U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade. Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo, u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i uz razumevanje i podršku Narodne skupštine Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da „trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne“, i upozorio da dolazi kraj „obilja i bezbrižnosti“ ,istakla je Brnabić.

Kako je najavila apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Srbije nova energetska politika Srbije.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/ bg

„Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, pokušavamo nove stvari, menjamo ustaljen način razmišljanja i usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete, i pokažemo da i sada, u ovoj oblasti, možemo da ponovimo ono što smo uradili u zdravstvu“, rekla je ona.

Brnabić je istakla da je Srbije u energetici, nakon decenija stagnacija, već krenula da menja stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete.

Kazala je da će biti potrebna izgradnja naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja.

„Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade „, najavila je ona.

U novu energetsku politiku Srbije, kaže, biće uloženo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana „Srbija 2025“.

Mandatarka je istakla da u mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje, jer je njegovo uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

Tokom sledeće godine, kaže, završićemo izgradnju BioSens instituta, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, završićemo i Centar izvrsnosti u ?ragujevcu i započeti realizaciju treće faze Državnog data centra u ?ragujevcu za njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/ bg

“Počećemo da gradimo Industrijsko-tehnološki park u ?ruševcu, dodatnu zgradu ETF-a u Beogradu, i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Čačku i Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekata „Ložionice“ u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra. Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili Idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj”, navela je ona.

Ukazala je da će nam to pomoći da dodatno unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade.

Uz infrastrukturu u zdravstvu i povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije, objasnila je ona.

Vlada, podvlači, mora da nastavi da radi na implementaciji programa „Srbija 2025“.

“Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo – Lajkovac i autoput od Rume do Šapca. Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra”, ukazala je ona.

Brnabić je istakla da su preduslov da bi sve to ostvarili da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.

„Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja. Preko 65 odsto stranih investicija u Srbiji su investicije iz članica EU. Preko 70 odsto našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično“, objasnila je ona.

Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice, podvukla je ona.

EU se, kaže, može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji.