U eri mobilnih telefona, slušalica i glasne muzike, znatno ranije počinjemo da gubimo sluh, upozoravaju lekari povodom Svetskog dana buke.

Najštetnija je saobraćajna buka, ali i svakodnevna buka kućnih aparata koji mogu da izazovu fizičke i mentalne tegobe. Najnovija istraživanja pokaziju da buka nepovoljno utiče na ceo ljudski organizam odnosno da podiže krvni pritisak, povećava nervozu i razdražljivost, dovodi do sindroma hroničnog umora.

Život u blizini prometnog puta ili u centru grada ispunjen je konstantnim zvukom motora i zavijanja sirena. Saobraćajna buka je najštetnija, pokazuju podaci Svetske zdrastvene organizacije. To potvrđuju i same Nišlije.

Međutim, u eri mobilnih telefona, slušalica i glasne muzike, znatno ranije počinjemo da gubimo sluh. Ukoliko postoji kontinuirano izlaganje visokom nivou buke, dolazi do skoka krvnog pritiska, uticaja na vegetativni nervni sistem, nervoze, manjka odmora, odnosno sindroma hroničnog umora.

To znači da nije samo reč o oštećenju sluha zbog buke, već postoji nepovoljno dejstvo na ceo organizam, upozoravaju lekari.

Granicom buke koja može da izazove oštećenje sluha u medicini smatra se nivo od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi avion udaljen oko 100 metara.

U stanovima buka uglavnom iznosi do 50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela.

S jačinom buke od 110 decibela, diskoteke i rok koncerti često premašuju nivo buke koju proizvodi pneumatski čekić.

U oktobru 2021. je usvojen novi Zakon o zaštitit od buke u životnoj sredini kojim je predviđeno da buku iz ugostiteljskih objekata mogu da mere komunalni milicioneri za takve poslove moraju da budu akreditovani i da imaju odgovorajaću opremu.

“Još nije stigla oprema ali zapošljavamo nove radnike u komunalnoj miliciji koji prolaze obuku I koji će moći da zadovolje potrebe grada”, objašnjava gradonačelnica Dragana Sotirovski. 

Inače, Niš je jedini grad u Srbiji koji je pre četiri godine izradio stratešku kartu buke koja je prvi korak ka zaštiti građana od preglasnih zvukova. Definisane su i tzv. akustične zone na osnovu kojih inspektori mogu da opominju i kažnjavaju one koji izazivaju prekomernu buku u životnoj sredini.