Evropska statistika kaže da svako treće dete nikad neće videti oca sa knjigom, a svako sedmo – ni mamu. Taj procenat naglo se povećao u poslednje dve godine, otkako su računari i pametni telefoni postali pristupačniji prosečnoj porodici.

Podatak da i 12 odsto mališana nikada u životu nije dobilo knjigu na poklon takođe zabrinjava. Zbog toga, u okviru obeležavanja Dečje nedelje niška Narodna biblioteka promovisala dečju zbirku pesama “Šojla mojla”, pesnikinje Mirjane Baltazarević.

Deca sve ređe u porodičnom okruženju dobijaju podsticaj da čitaju, a knjige se doživljavaju kao “nužno zlo” u vidu lektire, koju žele da izbegnu. Ipak, koliko današnja deca vide svoje roditelje sa knjigom u ruci i koliko njih je odvelo dete u knjižaru ili biblioteku.

Za odnos deteta prema knjizi najvažniji je uticaj roditelja u najranijem uzrastu, kaže pesnikinja Mirjana Baltazarević koja je pred dečjom publikom promovisala svoju zbirku pesama “Šojla mojla“ u kojoj opisuje detinjstvo svog sina Luke.

Pristup današnjoj deci mora biti drugačiji, a biblioteke moraju da animiraju decu raznim radionicama i da u svom fondu imaju knjige koje su u trendu, kaže Slavica Mladenović iz Narodne biblioteke “Stevan Sremac” u Nišu. 

Britanska studija koju je sproveo Nacionalni fond za pismenost pokazala je da deca iz porodica u kojima se neguje “kult knjige”, čiji roditelji i sami čitaju i ohrabruju klince da uživaju u literaturi koja odgovara njihovom uzrastu, postižu bolje rezultate u školi. Osim toga, deca koja čitaju lakše razvijaju dobre odnose sa drugima i bolje se snalaze u društvu.