Da li „crni petak“ zaista donosi niže cene? Oprez kad kupujete onlajn!

Nešto više od nedelju dana deli nas od „crnog petka“, koji trgovci reklamiraju kao dan sa najvećim popustima. U Americi se, odakle potiče „crni petak“, na taj dan potrošači bukvalno grabe za proizvode na sniženju. „Black friday“ se i kod nas odomaćio, pa mnogi često tih dana kupuju i ono što im je potrebno i što nije. Ekonomisti upozoravaju da prilikom onlajn kupovine postoji veća mogućnost da kupci budu prevareni.

Iako se 29. novembar, kada se ove godine pada crni petak, približava, na izlozima niških radnji tek po koji natpis koji najavljuje da nas očekuju akcije. Mnogi ne veruju da su tada prava, velika sniženja, ali ima Nišlija koji su već pazarili neke stvari po nižoj ceni.

Kupili smo kompjuter za decu i u odnosu na neke cene letos, jeste sniženo, kaže jedna Nišlijka.

Druga dodaje da kupuje onda kada joj je nešto potrebno.

Ne jurimo sniženja, pogotovo ne na „black friday“, dodaje mlađa sugrađanka.

Neki kažu da baš zbog gužvi izbegavaju kupovinu na „crni petak“, ali da može da se pazari  po nižim cenama.

Mislim da nisu to realna sniženja, ali uvek može da se nađe nešto povoljno, kaže sredovečna žena u centru Niša.

Rabrenović: Crni petak dobar i za potrošače i trgovce, prevare moguće onlajn kupovinom

Ekonomista Mihajlo Rabrenović kaže da je „Crni petak“, koji ove godine pada 29. novembra, dobra prilika u svetu kupovine i za potrošače i za trgovce da nešto dobiju, napomenuvši da prilikom onlajn kupovine postoji veća mogućnost da kupci budu prevareni.

Iako postoje trgovci koji „igraju“ dugoročno i pošteno kako bi došli do svog cilja da povećaju plasman pa popustima u nekom periodu žele da postignu zainteresovanost kupca da ponovo dođe, Rabrenović je za Tanjug rekao da s druge strane, postoje i trgovci koji dovode u zabludu prosečnog potrošača o kvalitetu i ceni pa lažno prikažu popust.

„Svaka od tih grupa ima svoj pristup tržištu, koji su bolji, to svako može da proceni. U vreme interneta dobro je obavestiti se o kvalitetu i vrsti proizvoda i njegovoj ceni“, poručio je on.

S obzirom da u potrošačkom društvu nije važno samo biti već imati, Rabrenović je rekao da neki trgovci računaju na impulsivnost kao jednu od psiholoških osobina potrošača, stvarajući privid da će kupac ako to sada ne kupi izgubiti nekakvu šansu.

Kako je naveo, neki trgovci daju popuste za Crni petak da bi se oslobodili zaliha, ostvarujući svoj cilj da obrću kapital, ali postoje i potrošači koji tada žele da kupovinom zadovolje svoje pishološke potrebe.

Napomenuo je da potrošači treba da vode računa o tzv. mešetarima koji ne prezaju ni od čega da dođu do svojih ciljeva i da prevarama ostvare zaradu predstavljajući svoj proizvod i uslugu onakvim kakva ona nije.

Rabrenović je rekao da u svakoj transakciji gde postoji prodavac i kupac postoji mogućnost da neko ostane „kratkih rukava“, zbog čega je neophodno da kupci budu oprezni, da kupuju kod pouzdanih dobavljača.

„Kada se kupuje onlajn veće su mogućnosti za takvu vrstu situaciju, za nezadovoljstvo kupca. U svakom slučaju dobro je da postoje ovakvi momenti, trgovina na neki način oplemenjuje i unosi radost čoveku, a treba i svi da zarade u tom lancu od proizvođača do trgovca“, ocenio je on.

Kako je nastao „Black Friday“

https://pixabay.com/

Kada je reč o tome kako je nastao „blek frajdej“, više je verzija.

Smatra se da je tako nazvan zbog toga što su američki trgovci posle Dana zahvalnosti počeli da ostvaruju profit, odnosno da od tog dana ulaze „u crno“, i izlaze iz perioda gubitaka, kada su bili „u crvenom“, pošto su svoje minuse beležili crvenom olovkom.

Iako se već godinama dovodi u vezu sa dobom robovlasništva u Sjedinjenim Američkim Državama, nema dokaza da se “crni petak” odnosi na prodaju robova petkom na javnim trgovima.