Koliko se čuva ćirilica? Mnogi natpisi, nazivi ulica i lokala su ćirilični. Mnogi biraju i da SMS poruke i mejlove šalju ćirilicom. Neki su svoj život posvetili izradi novih ćiriličnih fontova. Ali, šta je sa društvenim mrežama? Da li tu latinica potiskuje ćirilicu?

Ćirilica – simbol srpskog jezika i pisma. Koristi se u još nekoliko slovenskih jezika, kao što su: beloruski, bugarski, makedonski, ruski, rusinski, ukrajinski, ali i u većem broju drugih jezika u oblastima Evroazije. Međutim, u velikoj je konkurenciji sa latinicom, naročito zbog virutelne komunikacije. Škola je mesto gde se neguje ćirilica. Barem je tako u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu.

Služim se isključivo ćirilicom. Kada to nije moguće, onda se služim latinicom. U kojoj god priilici mogu, koristim ćirilicu zato što mislim da je negovanje maternjeg jezika i pisma izuzetno bitno danas, kaže učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ Niš Mihailo Stojanović. 

Služim se ćirilicom, zato što je to naše maternje pismo. Gledam da je koristim u svakoj mogućoj prilici, čak i kada kucam poruke na telefonu, kaže učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ Niš Luka Veljković. 

Uglavnom se služim ćirilicom, jer smatram da je jako važno očuvanje maternjeg jezika, kaže učenica Anja Aksentijević. 

Uglavnom u školi kada pišemo na času je ćirilica, ali kad su društvene mreže i sve što radimo na telefonu je latinica. Lakše mi je,  na društvenim mrežama uglavnom koriste latinicu, kaže učenica Janja Jovanović. 

Profesori srpskog jezika i književnosti kažu da je ćirilica ugrožena ne samo zbog prioriteta koje latinica ima u zvaničnoj komunikaciji, nego i zbog društvenih mreža koje su izuzetno popularne.

I deci je daleko jednostavnije nego da menjaju font i pismo, zato se i opredeljuju da pišu latinicom. Problem je što to krene iz osnovne škole i kada dođu u srednju školu, oni prosto zaborave da pišu ćirilicom. Kada učenik ne zna da piše ćirilicu, naročito pisana slova, onda se služi onim „meni je lakše i brže ako se služim pisanim slovima, ali latinicom, kaže profesor srpskog jezika i književnosti  Aleksandra Vučevski Đorđević. 

Ćirilično pismo je uveliko zapostavljeno i posle jedanaest vekova postojanja treba da dobije mesto koje mu po savršenstvu pripada, navode organizatori izložbe plakata pod nazivom „Idejna rešenja novih Srpskih ćirilica“, čiji je autor Kine Nikolić.

Izložba je postavljena u Galeriji Niškog kulturnog centra. Umetnik se vezao za samo ćirilično pismo, pokušavajući da stvori nova rešenja dizajna samog ćiriličnog fonta.