„Da si ti ja“ je dokumentarni film dvojice osmaka OŠ „sveti sava u Nišu“.  Autori filma u kojem učestvuju Andrej Radulović (osoba u kolicima) i Nikola Radojlović (slepo lice), su Aleksa Ranđelović i Aleksa Đošić. I skreće pažnju na probleme osoba sa invaliditetom u svakodnevnoj komunikaciji i kretanju, šta vole da rade i šta ih ispunjava, a šta im smeta.

Prvi kadar: Devojka i momak igraju stoni tenis. Slika sasvim uobičajena. Samo što su oni u invalidskim kolicima.

Drugi kadar: Tinejdžer pita devojku: Šta te prvo pitaju kada te vide u invalidskim kolicima?

Pitaju me šta se meni desilo, odgovara devojka u kolicima.

Ljudi imaju malo predrasuda, ali kada malo budemo u kontaktu, i kada se kroz priču upoznamo, vide da nema nikakve razlike, kaže momak u kolicima.

To su prvi kadrovi dokumentarnog filma „Da sam ja ti“ autora Alekse Ranđelovića i Alekse Đošića,  učenika 8. razreda niške Osnovne škole „Sveti Sava“.

Aleksa Ranđelović ponovo pita devojku da li joj se dešava da se ljudi plaše da joj se obrate, jer ne znaju kako.

Ne, ali postoje ti neki čudni pogledi, odgovara devojka.

Aleksa objašnjava kako je jedan pregled na Youtube-u promenio njegov pogled na svet onih koji su razliočiti od njega, a opet isti!

Ja sam jedan dan na Youtube-u naišao na jedan reality u kolicima od Sandre Silađev i posle sam se samo zapitao kako bih se ja osećao da sam na njihovom mestu. Kasnije sam gledao još neke video klipove sa osobama koje imaju neki invaliditet i shvatio sam da, pored tih fizičkih barijera koje im smetaju jer se otežano kreću, njima smetaju i predrasude kod ljudi. I shvatio sam da i ja imam te neke predrasude… Plašio sam se da im ne postavim neko pitanje koje bi ih uvredilo, ali sam to hteo da prevaziđem, pa sam upoznao Nikolu i Andreja i tako snimio film, priča Aleksa.

Aleksa se u filmu i sam našao u ulozi OSI – probao je kako izgleda kretati se u invalidskim kolicima, sa povezom na očima kretao se stazom za slepe i slabovide.

Iznenadio sam se kako Nikola i Andrija žive! Andrija je sada završio srednju umetničku školu i upisao fakultet, Nikola se bavi stand-up komedijom, ali je po profesiji nastavnik istorije. A tek kad sam seo u invalidska kolica shvatio sam koliko je teško kretati se njima! A najgore je što nebriga drugih ljudi dovodi do toga da se osećaš potpuno bespomoćno! Gledaš kako neki ljudi mogu da odu negde, a ti ne možeš! To je stvarno najgori osećaj bio, iskren je ovaj osmak.

Iza kamere je sve vreme bio Aleksin drug i imenjak iz odeljenja.

Bilo je interesantno. Snimalo smo jednom kamerom i sa dva telefona, jedan za zvuk, drugi za video. Samo smo imali poteškoću kada se telefon za zvuk ugasio tokom snimanja, ali to smo naglasili u videu…. Nadam se da smo poslali pravu poruku, kaže “glavni” i jedini kamerman, Aleksa Đošić.

Za snimanje ovog filma, sa jasnom porukom o poštovanju i prihvatanju različitosti, empatiji i toleranciji, Aleksa i Aleksa iskoristili su dva meseca letnjeg raspusta.

Mislim da je dosta bilo toga da se samo priča kako je važna empatija, nego da počnemo da to svaki dan primenjujemo. Znači, da se upoznajemo sa ljudima koji se razlikuju od nas, da ne okrećemo glavu i da pomognemo kada možemo, kaže Aleksa Radulović.

I sa reči na dela – premijeru filma bila je u njihovoj školi. A taj su događaj učenici 8. razreda iskoristili da prikupe sredstva za lečenje bivše učenice škole Jane Petrović, kao i plastične čepove za ČEPeNIng i kupovinu invalidskih kolica.

***Ovaj tekst deo je projekta sufinansiranog sredstvima Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.