GAJICU svetu se 4. novembar obeležava kao Dan klimatskih promena. A da li će ova zima biti najhladnija u poslednjih 100 godina kako tvrde neki britanski meteorolozi, ili će biti samo malo hladnija od prethodne, koja je bila ekstremno topla, kako tvrde u RHMZ? Ni jedno, ni drugo se ne može tvrditi, kaže profesor Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, Dragan Gajić, jer dugoročnu vremensku prognozu i to na globalnom nivou, nauka ne priznaje. Ovogodišnje temperature spadaju u prosečne, tvrdi Gajić, bez obzira na kišovito leto i neuobičajeno sunčanu jesen. Evropa pa i Srbija okovana snegom prilično su apokaliptične prognoze i ne postoje nikakvi pokazatelji da će temperature biti ekstremno niske.

Aktivnosti koje imamo na Suncu ne ukazuju da će biti bilo kakvioh ekstremnih situacija, naprotiv, ukazuju da će zima biti slična prethodnoj, kaže profesor Gajić.

Suše u jednom delu sveta, poplave u drugom. Izuzetno blage zime ili sneg tamo gde ga nije bilo pokazatelji su da sa klimom ipak nešto nije kako treba. Ali je to nešto što je očekivano, tvrdi Gajić , jer efekat staklene bašte postoji. Temperature međutim još ne iskaču iz proseka, a neočekivane vremenske nepogode su nešto na šta, ubuduće moraju da računaju svi.

Države u svetu, pa i naša moraju da naprave strategiju za slučaj višegodišnjih suša ili poplava, ističe Gajić.

Svetski dan klimatskih promena, 4. novembar, je dan tokom koga se u celom svetu organizuju razne aktivnosti i kampanje koje imaju za cilj da informišu i upozore stanovništvo na eventualne negativne posledice koje ovakve promene mogu da izazovu. Veruju se da se taj cilj može postići očuvanjem biološke raznovrsnosti, održivim korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem zagađenja i preterane potrošnje energije.

 

 

 

By rezija