DAN NAKON IZBORA: BEZBEDNOST SRBA JE I DALJE KRHKA ZBOG PRISUSTVA ROSU (VIDEO)

Dan posle izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije na kojima Srbi nisu učestvovali zbog nepoštovanja Briselskog sporazuma od strane privremenih prištinskih institucija i gomilanja Specijalne policije tzv. Kosova, dovedena je u pitanje bezbednost srpskog naroda, smatra kosovskometohijska javnost.

Veroljub Petronić iz Nevladine organizacije „Humani Centar“ iz Kosovske Mitrovice kaže da ako prištinske institucije ne formiraju lokalnu vlast na severu, dokazaće da su nesposobni da vode i institucije.

„Imamo veliki broj nezaposlenih, nepopunjenih mesta na lokalu, tako da će prvi problem biti to. Formirati službe, uraditi, sprovesti planove kako oni treba da rade. To će sigurno otežati novo funkcionisanje opštinskog sistema i opštinskih službi na lokalu, od čega će građani samo štete imati“, rekao je Petronić.

Na izborima na severu Kosova i Metohije učestvovali su kandidati Pokreta Samoopredeljenje aktuelnog prišinskog premijera Aljbina Kurtija, bivšeg lidera Demokratske partije Kosova, a danas haškog optuženika Hašima Tačija, kao i predstavnici jedne građanske inicijative.

Iako Albanci čine oko dva odsto ukupnog stanovništva na severu, to znači da će opštine sa većinski srpskim stanovništvom imati za gradonačelnike Albance.

„Vlast će se, pretpostavljam, formirati onako kako zakonodavni okvir na Kosovu predviđa, po regularnim procedurama, međutim, ono što se postavlja kao pitanje, jeste legitimitet izabranih vlasti u opštinama na severu Kosova. Postavlja se pitanje i da li će se formirati Zajednica srpskih opština sa gradonačelnicima koji su albanske nacionalnosti i sa rezultatima izbora koji su zaista sa minornim učešćem građana“, smatra Igor Marković iz NVO „Aktiv“ iz Kosovske Mitrovice.

I pored toga što je na izbore izašlo svega 3.47 odsto od ukupnog broja birača, iz Prištine, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država poručuju da je ovo legalni izborni proces, ali su izrazili i žaljenje što nisu, kako su naveli, učestvovale pojedine političke partije.

Marković misli da Srbi na severu KiM neće preduzeti radikalnije mere protiv prištinskih institucija, ali očekuje da će Srpska lista, kao i opozicione partije, pozvati građane na neku vrstu bojkota novoformiranih institucija.

„Administrativno-birokratske strukture na severu Kosova praktično ne funkcionišu jer u njima nema Srba, tako da novoformirana vlast neće imati praktično sa kim da radi. U tom pravnom vakuumu koji se sada stvara na severu Kosova i Metohije očekujem da će politički činioci na severu doneti neku odluku, a da će građani pratiti te odluke“, dodaje on.

Nakon što su Srbi na severu naše južne pokrajine novembra meseca prošle godine napustili sve prištinske institucije, uključujući i policiju, dovedena je u pitanje bezbednost samih građana, smatraju poznavaoci političkih prilika.

„Bezbednost je svakako krhka na severu, pogotovu nakon postavljanja punktova Specijalnih jedinica Kosovske policije. Mi smo, kao organizacija (Aktiv), dobili nekoliko prijava od strane građana za izuzetno loš tretman od strane pripadnika tih jedinica. Broj incidenata u kojima oni učestvuju nažalost raste. Imali smo i slučaj fizičkog ranjavanja građanina sa severa, tako da se bojim da će bezbednosna situacija direktno uticati, ne samo na politički život, već i na to kako će se građani ophoditi prema novim vlastima“, zaključio je Marković.

NVO „Aktiv“ je prošle godine pokrenula besplatnu telefonsku liniju za građane severa kako bi prijavili maltretiranja od takozvanih „kosovskih specijalaca“, koji su verbalno i fizički napali i njihovog izvršnog direktora Miodraga Milićevića u blizni administrativnog prelaza Jarinje.